Izvor: Politika, 23.Jan.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspon i pad moralnog patuljka
Film: „Vuk sa Volstrita”, režija: Martin Skorseze, uloge: Leonardo Dikaprio, Džouna Hil, Margo Robi, Metju Mekonahi..., trajanje: 180 minuta, proizvodnja: SAD, 2014.
Još 1987. godine, tik pred kolaps njujorške berze, u svom proročkom filmu „Volstrit” Oliver Stoun je kroz usta svog glavnog junaka Gordona Geka izgovorio onu čuvenu rečenicu: „Poenta je, dame i gospodo, da je pohlepa, u nedostatku bolje reči – dobra!”, demistifikujući tako suštinu liberalnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kapitalizma i berzanskog poslovanja i nagoveštavajući ono što će se uskoro nazivati i kulturom pohlepe.
Ozbiljnog i politički angažovanog Stouna čak su posle krivili za to što se posle „Volstrita” generacija američkih „japijevaca” u besprekornim skupocenim odelima i sa nezaustavljivim ambicijama – jer svi su hteli da budu kao Gordon Geko – namnožila i nabujala, stvorivši usred konzervativnog reganovskog i nešto kasnije bušovskog miljea, klasu za sebe. Majstora režije Martina Skorsezea, koji dve i po decenije posle Stouna u filmu „Vuk sa Volstrita” poseže za sličnom temom u istovetnom istorijskom periodu, ni za šta neće optuživati. Osim, eventualno, za preterani broj scena seksualnih bahanalija, konzumacije droge, psovki i dužinu filma.
Skorsezeov film nema u sebi onu stounovsku vrstu angažmana i ozbiljnosti u tretmanu teme niti rediteljskih ambicija za slikanjem višeslojne freske društva. „Vuk sa Volstrita” je gotovo operski orkestrirana crna komedija sa obrisima ironije i satire i obiljem virtuozno režiranih sekvenci, koje su tu pre svega da dobro zabave gledaoca. Ispostavilo se da je to i tekako dovoljno za osvajanje čak pet nominacija za Oskara, i to u glavnim kategorijama.
Uprkos zabavi, ne mogu da pronađem argumente sa kojima bih opravdala dužinu filma od tri sata, jer je priča Skorsezeovog filma, iako koketna i okretna, prilično banalna i teško drži višečasovnu pažnju. Jer, priča o njujorškom brokeru Džordanu Belfortu, nastala scenarističkom adaptacijom njegove istoimene memoarske knjige (scenarista Terens Vinter), može se komotno svesti na sledeće: ovo je priča o usponu i padu jednog tipičnog moralnog patuljka. To reći i pokazati, moguće je i u sat i po, pogotovo što Skorseze ne troši vreme na bilo kakvu vrstu moralnih osuda niti gradi onaj centralni moralni stub oko kojeg bi se eventualno vrteo sveukupni biografski ringišpil glavnog junaka.
Filmski Džordan Belfort je sav na „voala”! Mladi njujorški broker koji se „očešao” o Volstrit na svega pet minuta, naučivši na brzinu trikove mešetarskog zanata i zadovoljavanja pohlepe, tokom kraha berze dobija otkaz i osniva sopstvenu brokersku kuću preko koje je zgrnuo ogromno bogatstvo za raskalašan život, skupe automobile, jahte, žene, orgije i drogu.
On je vrhunski prodavač magle u stanju da za dva sata zaradi više od 20 miliona dolara, varajući oko sebe sve i svakoga – od sopstvene žene, poslovnih partnera, investitora, poreske službe do, što je najgore, svojih prilično siromašnih klijenata koje besprizorno zavija u crno. Njegov je svet, svet poslovnih prevara, pranja novca, korupcije, a život neobuzdan poput rokenrol zvezde.
Skorsezeov film funkcioniše kroz dvostruku prizmu, kroz sagledavanje Belforta kao društvenog i privatnog bića, i ta dva plana se naizmenično smenjuju dok reditelj kontinuirano gradi atmosferu burne kokainske decenije u popularnoj američkoj kulturi, okrenute potrazi za bogatstvom, večitoj mladosti, veselju, kiču i svakoj vrsti preterivanja.
Ta dvostruka prizma postavljena je isključivo kroz fokusnu tačku glavnog junaka. Sve što se vidi u filmu iz njegove je vizure i otuda taj utisak pseudodokumentarne filmske strukture. To glumcu Leonardu Dikapriju otvara ogroman prostor – i za direktno obraćanje kameri i povremenu senzacionalnost u glumačkoj izvedbi. Ovo je već peta velelepna saradnja između Dikaprija i Skorsezea (zajedno se potpisuju i kao producenti). Neće se možda mnogi složiti, ali mišljenja sam da je i najslabija. Ne krivicom glumca.
Iako je neko kratko vreme zbog prevara proveo u zatvoru, ni stvarnom ni filmskom Belfortu na kraju ništa ne fali. Stvarni Belfort je dobro zaradio od prodaje knjige i prava za snimanje filma. Filmski Belfort – Leonardo Dikaprio, posle zarade i za glumu i za produkciju, možda će osvojiti i Oskara. Možda će i Martin Skorseze. Nikad se ne zna, Amerika je to i svi su snovi mogući, ma koliko koštali.
Dubravka Lakić
objavljeno: 24.01.2014.
