Izvor: Politika, 27.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro knjiga o Milevi Marić
Poslednji denjak jerusalimske arhive o Ajnštajnu otvoren 2007, a prva ga je prelistala Radmila Milentijević. – Original na engleskom, a potom prevod na srpski
Gornji Milanovac – O Albertu Ajnštajnu i Milevi Marić su mnogi pisali, pokušavajući da obelodane ponešto novo i nepoznato iz njihovih života, posebno iz bračnih i saradničkih odnosa supružnika. Ipak, autorima je nedostajala u svemu jedna karika: nedostupni deo arhive Ajnštajnovih, koju su Izraelci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čuvali u Jerusalimu. Do nje je, prva, ovih dana došla Radmila Milentijević, profesor u penziji savremene evropske istorije na Univerzitetu u Njujorku.
– Budući da je Ajnštajn bio nemački Jevrejin, a uz to slavan fizičar i nobelovac (1921) koji u Izraelu uživa poseban kult, on je tamo „njihova ikona”. Gotovo 30 godina posle njegove smrti (1955) Izraelci nisu dozvoljavali otvaranje arhive koja se našla u njihovim rukama. Pod pritiskom svetske naučne javnosti počeli su da je otvaraju tek 1987, ali i to „kap po kap”. Prošle godine su otvorili i poslednji denjak i ja sam bila prva kojoj je dopušteno da to vidi, priča za „Politiku” Milentijevićeva koja se nedavno vratila iz Jerusalima gde je provela tri i po nedelje nad prepiskom između Mileve i Alberta. Iz svega će, ove godine, nastati monografija o Milevi Marić; knjigu će autorka, najpre, objaviti u Njujorku na engleskom, a onda će se potruditi da bude ubrzo prevedena na srpski i objavljena kod nas.
– Albert je bio fizičar, Mileva matematičar, a to je bio odličan tandem za naučni rad. Međutim, ona je ostala u njegovoj dubokoj senci, a nesumnjivo je da je doprinela muževljevim kapitalnim otkrićima. Iz njegovih pisama supruzi (izgleda da je on njena uništio), Mileva izranja kao važan faktor i izvanredan čovek, što želim posebno da apostrofiram u monografiji. Na žalost, ne osporavajući Ajnštajnovu genijalnost, ne bih mogla da ga oslikam kao u svemu uzornog supruga i saradnika, otkriva Radmila Melentijević. Moglo bi se pretpostaviti da Milevin udeo u opštoj teoriji relativiteta i drugim otkrićima nije bio mali. Postoje nagoveštaji da je ambiciozni fizičar prisvojio njeno učešće, a odrekao se u njenu korist dobrog dela novca koji su mu pronalasci doneli. Mnoge tajne iz života i stvaralaštva Ajnštajnovih će se izlaskom monografije odgonetnuti, iako, sigurno, još ne sve.
B. Lomović
[objavljeno: 28/01/2008]
