Izvor: Politika, 16.Dec.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umro Kristofer Hičens
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Kristofer Hičens, rođeni Britanac (1949) i naturalizovani Amerikanac, novinar, publicista, žestoki polemičar i koliko hvaljen toliko i osporavan intelektualac, preminuo je u jednoj bolnici za kancer u Hjustonu, Teksas, izgubivši bitku protiv opake bolesti koja ga je dokrajčila za samo godinu i po dana.
Mnogi su ga smatrali najvećim živim esejistom engleskog govornog područja. Jezik, oštar, beskompromisan, bio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je njegovo glavno oružje, a autoriteti, od političkih do verskih (uključujući i samog Boga), njegova glavna meta. U svojim esejima za američke magazine, „Vaniti fer”, „Harpers bazar”, „Nejšn”, „Atlantik” i druge, bavio se savremenicima, globalnom politikom, obračunavao sa hipokrizijom političke elite, ali i ličnostima koje su, poput Majke Tereze, uživale nepodeljeni globalni prestiž.
Teško je bilo ideološki ga obeležiti: zalagao se za intervenciju u Bosni, podržao rat u Iraku, ali i bio žestok kritičar američkih veličina kao što je Henri Kisindžer, koga je smatrao ratnim zločincem kome treba suditi zbog masovnih ubistava civila u Indokini, za vreme Vijetnamskog rata i podrške diktatorskim režimima poput Pinočeovog u Čileu.
Zalagao se međutim da predsednik Bil Klinton bude smenjen zbog laganja nacije u aferi sa Monikom Levinski, a nije imao lepe reči ni za njegovu suprugu, današnju šeficu američke diplomatije Hilari Klinton (2008 je postao član Demokratske partije samo da bi u unutarpartijskim izborima za predsedničkog kandidata glasao protiv nje). Žalio je zbog „manjka intelekta” predsednika Buša, pa ipak je podržao njegov reizbor 2004.
Žestoko se okomio i na ono što je zvao „islamskim fašizmom”. O međunarodnim krizama nije pisao kao „intelektualac iz fotelje”, već je odlazio na lice mesta: bio je u Sarajevu, u Bagdadu, Severnoj Irskoj, u Ugandi… Da bi što uverljivije pisao o torturi koju su američki vojni islednici sprovodili prema osumnjičenim teroristima, sam se podvrgao „pridavljivanju”, zaključivši da bi, da je posle toga bio propitivan, „bio spreman da pruži svaki odgovor”.
Jedno od njegovih najkontroverznijih dela je knjiga eseja o religiji pod naslovom „Bog nije veliki” (i podnaslovom „Kako religija sve zatruje”), koja se smatra manifestom ateista. Njegova glavna poruka o tome bila je da „nasilna, netolerantna, u savezu sa rasizmom, tribalizmom i netrpeljivošću, ukorenjena u neznanju, neprijateljska prema slobodnom istraživanju, prezriva prema ženama i okrutna prema deci – organizovana religija mora da ima mnogo toga na svojoj savesti”.
Bio je boem, duvan i alkohol je trošio u neumerenim količinama, ali njegovi tekstovi su uvek stizali blagovremeno. Od 1982. živeo je u Vašingtonu, a američke državljanstvo je uzeo tek 2007.
M. Mišić
objavljeno: 17.12.2011
