Izvor: Politika, 15.Apr.2011, 23:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Umiveno slovenskom dušom

„Balkan Project“ – Duško Gojković i Soul Connection Big Band (B92)

Izbor ličnosti, vremena i mesta za početak ove priče mogao bi da bude različit. Neko će se setiti da je sredinom osamdesetih godina prošlog veka pojam world music(svetska muzika) ušao u svakodnevni rečnik muzičke industrije. Svoje korene ima u engleskoj verziji francuskog „Praznika muzike“ (World Music Day), odnosno u nazivu festivala WOMAD (World of Music, Art and Dance). Obe manifestacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvi put su održane 1982. godine. Zanimanju za „nove muzičke teritorije“ posebno je doprineo veliki uspeh Pola Sajmona u radu sa južnoafričkim muzičarima (album „Graceland“, 1986), industriji je bio potreban termin koji bi obuhvatio produkciju ovakvih sadržaja. Grupa predstavnika pop industrije okupila se 29. juna 1987. godine u baru „Carica Rusije“ u londonskom Islingtonu – novi žanr je kršten javnim glasanjem prisutnih.

Bilo je to vreme stagnacije američkog džeza, koju su evropski umetnici iskoristili da ponude drugačije recepte, često koristeći folklorne uticaje iz svojih sredina. Pa, kao što je jednom davno afroamerički folklor postao jedan od osnovnih sastojaka (američkog) džeza, tako je folklor evropskih naroda postao dobrodošao u evropskoj džez produkciji. Drugi bitan faktor jeste traženje mesta na globalnoj džez sceni: zašto bi neki festival angažovao evropskog džezera koji svira američke standarde, ukoliko može da pozove originalni američki sastav?

Tako dolazimo do naše teritorije. Posle više decenija dominacije bibapa, i kod nas su počeli da se pojavljuju džez sastavi koji su razumeli šta im valja činiti. Najviše uspeha ostvarili su Jovan Maljoković (salsa i balkanski folklor), Vasil Hadžimanov (fjužn i makedonska tradicija) i Vlada Maričić (mešavina džeza, romske, kubanske i srpske narodne muzike). Prelazimo granicu: Bojan Zulfikarpašić zablistao je na evropskoj džez sceni sredinom devedesetih, na prva tri albuma naglašeno predstavljajući mešavinu džeza i balkanske muzike. Nenad Vasilić (romski motivi i drugo) i Irina Karamarković (kosovske pesme) nastavljaju njegovim putem. Ali, pogled u prošlost vodi nas ponovo u 1982. godinu, kada je Lala Kovačev objavio prvi album „Balkan Impressions“. Idemo još dalje: u knjizi o Džez orkestru RTB, Predrag Stefanović-Grof zapisao je: „U proleće 1961. godine orkestar je gostovao u Štipu i Kumanovu. Prilikom izleta na Dojran, dirigent (Vojislav) Simić je čuo makedonsku pesmu ’Čaje šukarije’ i došao na ideju da je obradi za veliki orkestar u džez maniru.“ Tako je kasnije nastala „Igra pod Šar-planinom“.

I samo još korak unazad, evo nas u Milanu, 10. marta 1961. godine. Grupa Badija Koleta se sprema za snimanje u studiju. Njihov mladi solista, srpski trubač Duško Gojković, spremio je za snimanje svoj prvenac, kompoziciju „Slavic Mood“: slovenska duša umila je svet džeza, zavodeći ga za sva vremena.

U tom kontekstu treba posmatrati novo Gojkovićevo ostvarenje „Balkan Project“ (B-92). Najveći promotor balkanskog džeza, muzike kojoj su konačno počeli da se priklanjaju i ugledni američki izvođači (poput Dejva Daglasa ili Meta Derioa), pokupio je svoje note i došao u Beograd, da u pratnji Soul Connection Big Band-a, pod upravom Dragoslava „Fredija“ Stanisavljevića, uz inostrane goste (Toni Lakatoš – tenor saksofon, Klaus Rajble – klavir, Martin Đakonovski – kontrabas, Mario Gonci – bubnjevi), na svom tlu ispriča svoju balkansku priču. Mesto – Dom omladine Beograda, povod – 45 godina rada ove institucije, program – odabrane numere iz Duškovog „Balkan Jazz“ opusa.

Album otvara „Bosna Calling“, koju je Duško prvi put snimao za album „It’sAboutBluesTime“ (1971). Orkestar gradi napetost u afrokubanskom ritmu, Gojković i Lakatoš uvode temu i odmah poentiraju izvrsnim solo deonicama. Ritam marša, pa raskošni sving i opet smo u (afrokubanskoj) Bosni, truba ispevava iznad orkestra koji se gasi. Idemo na jug, „Nights of Skopje“ je jedna od pet tema u programu koje su svoje praizvođenje doživele na legendarnom Gojkovićevom albumu „SwingingMacedonia“ iz 1966. godine (u sekstetu) – možda i prvom albumu u istoriji džeza koji je potpuno inspirisan Balkanom? Ritam je petočetvrtinski (5/4), aranžman je topao kao makedonsko sunce, Duško i Toni donose sola koja plene južnjačkim bluzom.

Direktne inspiracijetradicijom donose „Doboy“ i „Old Fisherman’s Daughter“. Svojevremeno je Duško kao inspiraciju za prvu numeru istakao „Mujo kuje“ (prvi put snimljena još 1983, sjajan big bend aranžman zabeležen je na albumu „BalkanConnection, 1996), ali u temi se meša i melodija „Emine“. U srednjem delu sam ostaje Rajble, kao usamljeni pevač tužne sevdalinke. Druga je, naravno, „Ribara starog kći“ (ili „Lepa Janja“) – dok protiče valcer nepoznatog autora u glavama odzvanja tragična Janjina sudbina (tekst Augusta Šenoe), za tihi preludijum Martina Đakonovskog.

Hard bap i bluz, obavezna ishodišta svakog Duškovog programa, ovog puta najbolje su oličeni u temama „Balkan Blue“, odnosno „Wedding March Of Alexander The Macedonian“. To su i prava mesta da se ukrste razmišljanja četiri solista, bez Đakonovskog koji ostaje u ulozi sigurnog motora u mašini velikog orkestra. 

Slovensko raspoloženje u bojama Duškove trube i fligelhorne majstorski je snimljeno nudeći fine nijanse zvuka velikog orkestra, kao i pravi odnos između orkestra i solista. Uz uvodnu bas liniju „Slavic Mood“ možda ćemo pomisliti na „Mantecu“ i pionirske poduhvate Dizija Gilespija sa Čanom Pozom, što je sjajna veza sa Duškovim umetničkim doprinosom. Ili ćemo se opet setiti „Swinging Macedonia“, pustiti album i čuti istu ovu temu pod nazivom „Sega se karame“? Ili će nam se ukazati slika – Milano, pre pet decenija? I počeće vanvremenska muzika.

Vojislav Pantić

objavljeno: 16.04.2011.
Pogledaj vesti o: Nova godina

Nastavak na Politika...