Izvor: Politika, 20.Jun.2014, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Ukroćena goropad” iz muškog ugla
Predstava Mestnog gledališča ljubljanskog, rediteljke Anje Suše, sastoji se od monologa koje su napisale Ivana Sajko, Maja Pelević i Simona Semenič, a govore ih muškarci
Predlog Mestnog gledališča ljubljanskog da na njihovoj sceni postavim delo „Ukroćena goropad”prihvatila sam kao izazov jer mislim da je reč o jednom od najizvođenijih,ali i najproblematičnijih Šekspirovih tekstova, u dramaturškom,ali i ideološkom smislu. Želela sam da proverim kako može da funkcioniše >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u drugačijoj ideološkoj matrici od one u kojoj je delonapisana. Ispostavilo se da funkcioniše odlično. Predstava se često igra i veoma je dobro prihvaćena i od stručne javnosti,i od publike,ne samo u Sloveniji već i na veoma uspelom gostovanju u Zagrebu. Ostaje da vidimo reakcije naše sredine, kaže beogradska rediteljka Anja Suša, čija će predstava „Ukroćena goropad” po delu V. Šekspira, u produkciji Mestnog gledališča ljubljanskog iz Slovenije biti izvedena večeras u vili „Stanković” u Čortanovcima, u okviru „Šekspir festivala”.
U predstavi „Ukroćena goropad” Anje Suše je potpuno izmenjena uobičajena konvencija scenskog čitanja ovog teksta. Predstava se sastoji od monologa koje su specijalno za nju napisale nagrađivane autorke Ivana Sajko, Maja Pelević i Simona Semenič.
– Monolozi su naručeni sa željom da se trima savremenim dramskim autorkama da prilika da ponovo napišu čuveni završni Katarinin monolog poznat po slavljenju patrijarhalnih vrednosti i postavljanju žene u potčinjenu poziciju koja joj je i danas u većini tradicionalnih društava namenjena. Sve tri autorke, inače poznate po direktnom društvenom angažmanu su napisale veoma inspirativne i zanimljive tekstove koji su se organski uklopili u predstavu – kaže Anja Suša.
–Prva intervencija je bila da sve uloge igraju muškarci, kao u Šekspirovo vreme,zato što mislim da je pitanje izvođačkog tela u tekstu koji se bavi uspostavljanjem vrednosnog suda na bazi fizičke neravnopravnosti veoma važno i da tekst funkcioniše u potpuno različitim registrima,ako Katarinu koja je potlačena i maltretirana izvodi žena i ako je izvodi muškarac. Zatim sam pokušala da pronađem još neki fokus osim muško-ženskog odnosa,koji ovaj tekst tretira na tradicionalno mizogin način, zbog čega je često bio predmet feminističke kritike. O njemu je napisano mnogo kritičkih tekstova, a on, ipak, i dalje funkcioniše kao „siguran izbor” većine pozorišta koja žele da svojoj publici pruže dobru zabavu. Mene je ta ideja proizvodnje zabave posebno okupirala u ovoj predstavi, ajedan od slojeva predstave tematizuje poziciju samog pozorišta kao mesta društvene kritike,ali i mesta društvenog sporazuma koji svaku kritiku relativizuje i komodifikuje. Živimo u vremenu u kom kapital kroti umetnost – objašnjava Anja Suša.
–Mislim da samu velikoj meri već nagovestila da ova predstava nema nikakve veze za Šekspirovom epohom. Ona u potpunosti funkcioniše kao savremena predstava. Ja inače i ne vidim poseban razlog da se iko prihvata klasike bez ideje da govori o svom vremenu, što je, na kraju krajeva, radio i sam Šekspir – dodaje naša sagovornica.
B.G. Trebješanin
objavljeno: 21.06.2014.
