Izvor: Blic, 09.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uklesana osećajnost
Uklesana osećajnost
Vreme ništa ne može delima Olge Jančić, koja spada u sam vrh jugoslovenskih skulptora. Ateljerska atmosfera u njenoj kući otkriva da svakoga dana ovde 'izrastaju' nove i nove forme poslednjih godina - na temu pokreta. Ovoga puta, povod našoj poseti je retrospektivna izložba njenih dela, koja će, počevši od 9. aprila u 12 sati pa sve do 22. maja, u izložbenom prostoru Muzeja '25. maj' prikazati sve dosadašnje periode u njenom stvaranju, kako je već >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zabeleženo, 'umetnosti uravnoteženih htenja'.
Susret sa Olgom Jančić drugačiji je od onih koje novinar svakodnevno ima. Predusretljiva i radoznala, gospođa Olga čini sve da vam bude prijatno, a profesionalna pažnja ne jenjava. Tako je i sa njenim opusom, koji istovremeno ukazuje na prirodnost i težnju ka savršenstvu.
Olga Jančić je retrospektivno izlagala u Muzeju savremene umetnosti 1987. godine.
- Sada sam u situaciji da zaokruženi opus prikažem i publici i mlađoj generaciji umetnika. Istovremeno, želim da i sama, na neki način, definišem svoj odnos prema sopstvenom radu - kaže Olga Jančić povodom nove retrospektive.
Umesto odgovora na pitanje o temama i motivima svoje umetnosti, upućuje nas na iskaz kojim započinje katalog, štampan povodom ove izložbe. Jednostavno, tajna je u životu, u fascinaciji životom: 'Elementarne istine o našem postojanju bile su uvek inspirativne i predstavljale su podsticaj ka realizaciji - odatle su i proizlazile teme i motivi mojih skulptura. Iz ove perspektive gledano, ono za čim sam težila kroz ceo svoj opus jeste želja da savremenim jezikom pojednostavljene forme izrazim tajnu i čudo života, da forma ne bude sama sebi cilj, da ne zaobiđe odraz osećanja, a da sačuva jezgrovitost i lepotu oblika...'
- Radost postojanja, ono snažno i krepko osećanje pobedničko-smirujuće radosti dosegnute ljubavi, vera u pozitivne strane života jesu atmosfere koje dominiraju skulpturama mog ranog perioda - beleži autorka 'Bremenitih formi', 'Materinstva', 'Plodova'... sa obeležjima gotovo uterusne zaštićenosti i punoće. Ubrzo će nastupiti period figurativnih tendencija i reljefa kao odraz ranog suočavanja sa tamnijom stranom života, sa gubitkom bliske osobe, što je još više intenziviralo Olgino divljenje prema životu. Dvojne forme i 'blizanci' jesu simboli autorkinog zrelog razdoblja, i bujaće sve do 1990. godine. 'Idejna, misaona podloga ovih radova bilo je dvojstvo kojim nam se naše postojanje ukazuje, dvojstvo kao mnogostrukost naših htenja i osećanja. Dvojstvo kao filozofski pojam, najzad kao muško-žensko načelo', kaže umetnica. Istovremeni 'Plodovi' i 'Raspukline' takođe nose poruku bujanja prirode i erotičnosti.
Poslednjih dvadesetak godina, društvena situacija odrazila se i u delima Olge Jančić.
- Kasnih 80-ih godina osetila sam neke nove tonove u odnosu, naročito u kulturi, između naših nekadašnjih republika, što mi je dosta uznemirujuće delovalo, tako da se to odrazilo i na mojim skulpturama. Tada sam napravila prve komade pod nazivom 'Van težišta', koje sam posle varirala u nekoliko varijanti. Međutim, i u ovom slučaju, reč je o skulpturi koja nije realistička, već je u naznakama - objašnjava skulptorka.
Upravo tada, umetnica se vratila reljefu, kao pogodnijoj formi da izrazi svoj unutarnji nemir. Nastaje serija od desetak reljefa srednjeg formata, koji su bitno različiti od ostalih dela. Inače, dela iz prethodne faze odlikuju se svedenom formom, rađenom u kamenu, a odražavala su autorkine mirnije životne situacije. U svakom slučaju, postupak Olge Jančić, dosledno privržene formi, uvek je bio da skulptura odrazi njeno lično raspoloženje, razmišljanje i saznanja, kao i da bude pokretač novih pokušaja.
Olga Jančić je ozbiljne uspehe postigla još kao mlada umetnica. Već 1959. godine dobila je svoju prvu međunarodnu nagradu na Internacionalnom bijenalu mladih u Parizu. Samo četiri godine kasnije, Herbert Rid je uvrstio Olgu Jančić u svetski pregled moderne skulpture. U prvoj postavci Muzeja savremene umetnosti, pre 40 godina, na udarnom mestu bilo je nekoliko Olginih skulptura... Izlagala je na venecijanskom Bijenalu 1962, na Trećoj internacionalnoj izložbi u Rodenovom muzeju u Parizu 1966, samostalno u Torontu, Beogradu i mnogim centrima, učestvovala na simpozijumima u Vankuveru, Labinu... dobila 'Politikinu' nagradu 1977, nagradu Oktobarskog salona 1984. godine, Oktobarsku nagradu posle prve retrospektivne izložbe...
Formiranju umetničkog izraza doprineo je susret sa radom Henrija Mura. Podršku radu pružala je i istoričarka umetnosti Marija Pušić, čiji je tekst objavljen u katalogu njene prethodne retrospektive. Suprug Ivo Frol, književnik, takođe je bio značajan oslonac.
Veliki broj eksponata poklonila je Olga Jančić gradu Beogradu, i oni se nalaze u fondu Muzeja grada.
Po izlasku iz ateljea, pogled nam privlače skulpture u slobodnom prostoru. Uostalom, kako sama umetnica kaže, kod rada na većem formatu imala je prijatni osećaj 'otiskivanja' i 'plivanja' u pravoj dimenziji. Ljubica Jelisavac
