Izvor: Blic, 01.Jun.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Učitelj i zaštitnik oca kubizma
Izložba „Pikaso i Sezan” u organizaciji muzeja „Grane”, koja će biti otvorena 2. juna (trajaće do 27. septembra) u francuskom gradu Eks-en-Provans, fokusira se na suptilnu vezu između dvojice slikarska velikana. Izložba pokazuje direktan uticaj „oca moderne umetnosti” Sezana na mladog slikara Pikasa, koji je u Francusku stigao 1900. godine, ali ukazuje i na zrelo razmišljanje mladića koji se divio Sezanu nazivajući ga ocem svih umetnika.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Nakon izložbe Sezanovih radova u Eks-en-Provansu 2006. godine, Muzej „Grane” u saradnji sa nacionalnim muzejima organizuje ove godine i paralelnu izložbu radova dva španska umetnika, takođe u Eks-en-Provansu, koji se nalazi u podnožju planine Sent Viktoar. Pikaso je pre pedeset godina Sezana doživljavao kao svog velikog zaštitnika i učitelja. On je to pokazivao ne samo kroz kupovinu Sezanovih radova, već i kupovinom čuvenog zamka Vovenarž (na zapadu planine Sen Viktoar), u čijoj blizini je živeo i sam Pol Sezan (1839-1906) i kome je ova misteriozna planina bila čest slikarski motiv. Jedna dobro poznata anegdota glasi: „Kupio sam Sen Viktoar”, rekao je Pikaso svom umetničkom dileru Kanvejleru 1958. godine. „Koju tačno?”, upitao je Kanvejler misleći da Pikaso govori o nekoj Sezanovoj slici.
Pikaso gleda u Sezana
„Original”, šaljivo mu je odgovorio Pikaso. Ako se čovek koga je Pikaso nazivao „gospodin Sezan” jasno pojavio u jednom periodu njegovog života, naročito tokom prvih deset godina njegovog boravka u Parizu, kasnije je ta veza bila još jača i uvek prisutna. Više od sto slika, crteža, akvarela, gravura i skulptura sakupljenih iz svih svetskih kolekcija, podeljene su na četiri sekcije i omogućavaju posetiocima da istraže specijalnu vezu između dva umetnika i da u isto vreme proniknu u bogatstvo i složenost celokupnog dela dva španska velikana.
Ovaj deo izložbe analizira vezu između Sezanovog i Pikasovog rada. To je period od Pikasovog početka karijere pa do kraja kubizma (1900-1917). Pikaso je proučavao Sezanov rad tražeći tehnička rešenja i nova eksperimentalna polja - tako da je njegov rad između 1908. i 1909. poznat kao „Sezanov kubizam”.
Pikaso kolekcionar Sezanovih slika
Šta je u stvari slikar? On je kolekcionar koji želi i sam da stvori kolekciju slika koje bi želeo da vidi u kućama drugih ljudi, govorio je Pikaso. Sezanovi radovi su imali počasno mesto u Pikasovoj kolekciji slika, koju su činili i neki od najvažnijih: „Pogled na Estak”, „Kupačice”, „Zamak Noar”" Pikaso je voleo i da komentariše slike svog idola, naročito ističući njihov visoki artizam i autentičnost.
Zajedničke crte, teme, objekti i oblici
Dvojica umetnika su imala ista interesovanja glede određenih motiva: i Pikaso i Sezan su često slikali bele posude za voće, jabuke, lobanje i naravno, kupače (i muške i ženske). Čovek sa laktovima naslonjenim na sto, čovek koji puši, žena u fotelji, arlekini" - bili su česta tema i jednog i drugog stvaraoca.
Zamak Vovenarž
Pikaso je kupio čuveni zamak Vovenarž i živeo u njemu od 1959. do 1961. godine. Taj period je bio specifičan za Pikasa i njegovo stvaranje. Počeo je da slika nove stvari i odstupio od često korišćenih boja i oblika. Tada su nastala mnoga velika dela, kao što su portreti Žakline, Henrija II i čuvene Pikasove slike mrtve prirode.Zamak Vovenarž u dolini planine Sen Viktoar, gde je Pikaso živeo dve godine (Pikaso je i sahranjen u Eks-en-Provansu), biće pod određenim uslovima otvoren i za posetioce za vreme izložbe.
Pol Sezan
Radovi Pola Sezana (1839-1906) postavili su temelje za shvatanje umetničkih tendencija na prelasku iz 19. u 20. vek i nastanka radikalno novog sveta umetnosti. On je stvorio most između poznog impresionizma s kraja 19. veka i iznenađujuće nove linije umetničkog traganja - kubizma. Rečenica koja se pripisuje i Matisu i Pikasu da je Sezan „otac svih nas” ne može se lako opovrgnuti. On je vrlo brzo uočio sve mane estetike koja se tek rađala i smatrao je da „Maneovim slikama treba dati skelet”. Verovao je da je impresionistička igra svetlosti razorila formu koja je izgubila svoj volumen, težinu i konstrukciju. Razvio je mustru gustog kosog „tkanja” kratkim, odsečnim namazima, a predmete koje je slikao pretvarao je u geometrijske oblike. Kubistički slikari razviće dalje taj postupak, kao i upotrebu binokularnog vida koji je Sezan primenjivao. Svestan da čovek ima istovremeno dva pogleda na isti objekat, on je na svojim slikama uveo varirajuću konturu koja jednom pokazuje pogled levim, a jednom desnim okom. Kubizam je otišao i korak dalje jer su Pikaso, Brak i Gris eksperimentisali ne sa dva već sa više različitih pogleda na isti predmet odjednom.
.jpg)
