Izvor: Blic, 03.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U potrazi za samim sobom
U potrazi za samim sobom
Najzaslužniji za naše likovno svrstavanje u Evropu bio je ovogodišnji umetnički direktor Oktobarsklog salona Rene Blok okosnicom svoje selekcije: 'U globalizaciji, pometnja je svuda prisutna, a pojedinac u nesigurnom svetu uporno traži svoju perspektivu'. Rene Blok je Oktobarskom salonu, 47. po redu, dao naziv 'Umetnost, život i pometnja' u nameri da otvori dijalog između generacija i nacija... Dijalog između JA I SVETA oduvek je osnovno polazište >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svakog umetnika koji izlazi na binu. Koliko je ko u tome uspeo, meri se posećenošću izložbi i reakcijama publike na umetnički događaj. Reakcija je, naravno, bilo mnogo više nego što u ovaj pregled može da stane. Opredelili smo se, pored Oktobarca, za još dve izložbe koje, svaka iz svog ugla, čine određeni pomak ka globalnoj slici sveta: 'Ponovo i uvek' Bore Iljovskog u Muzeju savremene umetnosti, koja nam je pokazala koliko intenzivne mogu biti emocije kada se umetnik vešto igra bojama, linijama i oblikom, bez obzira na to što u slici ne preslikava realnost, već gradi apstraktnu viziju. Nju posmatrač doživljava kao kaleidoskop, dakle, kao nešto što ga zabavlja i usredsređuje da traži smisao u lavirintu iz kojeg, na kraju, izlazi srećan jer je odgonetnuo i početak i kraj. Sličnu optimističku poziciju u globalnoj pometnji zastupa i Ljubica Radović. Radovićeva je takođe usredsređena na pukturalnost, ali kroz figuraciju, što se videlo na njenoj izložbi 'Arhetip ženskosti' (održanoj u Galeriji ULUS). Njene ženske i muške figure istražuju dva načela u temelju naše civilizacije. Bez obzira na to što su ta načela (muški i ženski princip) poljuljana, što su zamenila mesta, ne znači da ne postoje. Radovićeva ih slikama predočava čime, zapravo, naslućuje red u haosu. Jer, naprosto, bez sređene misli, bez jasne ideje šta se hoće, nema izlaska iz sveopšte zbrke, pa bila ona samo odskočna daska za preispitivanje odnosa svet - ja ili putovanje u budućnost po dnevnom svetlu.
1. 47. Oktobarski salon
2. 'Ponovo i uvek' - izložba Bore Iljovskog u MSU
3. 'Arhetip Ženskosti' - izložba Ljubice Radović u ULUS-u
Iščekivanje
Ono što je pozorišna publika dobila tokom 2006. godine, ne razlikuje se mnogo od dostignuća postignutih tokom prošle sezone. Uglavnom je, što se tiče beogradske pozorišne scene, reč o o iščekivanju da dobri uslovi daju rezultate.
Najbolju žensku ulogu u protekloj godini ostvarila je Mirjana Karanović u predstavi 'Pred penzijom' Tomasa Bernharda u režiji Dina Mustafića. Ova predstava JDP celovito je i zaokruženo ostvarenje koje na jasan način govori o nekažnjenom ratnom zločinu i zločincu. Bernhardov komad se, naime, bavi pričom o nekadašnjem pomoćniku upravnika koncentracionog logora koji ne samo da je izbegao suđenje, već je postao sudija visokog ranga posle rata.
U godini kada je obeleženo 50 godina postojanja 'Ateljea 212', u ovom pozorištu je, sva je prilika, rođen novi pisac. Drama 'Odumiranje', Dušana Spasojevića, koju je režirao Egon Savin, uspešan je nastavak tematskog kruga nekada naznačenog komadom 'Kamen za pod glavu' Milice Novković u kojem se govori o odumiranju ne samo sela i njegovih nesnađenih stanovnika, već se na zanimljiv i dramski relevantan način razmatra nestanak jednog doživljaja sveta i života.
Treća predstava koja je obeležila kraj 2006. godine jeste komedija Nila Labjuta 'Neke devojke' koju je u Beogradskom dramskom pozorištu režirao Gorčin Stojanović. Ova priča o odnosu polova, muškoj trajnoj nesnađenosti u odnosu prema ženama i njihovom 'nežnom' odgovoru, ispričana je uz pomoć šarmantne igre glumačkog ansambla prevođenog Gordanom Kičićem.
U pozorišnom životu prestonice, kao fenomen čije obrise još uvek nije moguće tačno utvrditi, nametnula se predstava 'Čikago' Pozorišta na Terazijama. Umesto analize ovog mjuzikla (režija Kokan Mladenović, koreografija Mojca Horvat) ispitivanja njegovih dometa i postignuća, možda je zanimljivije navesti podatak da se karte za sve reprize u jednom mesecu prodaju za nekoliko dana, ali prema spisku koji je na blagajni pozorišta formiran na zahtev gledalaca.
1. Tomas Bernhard 'Pred penzijom', režija Dino Mustafić, produkcija JDP
2. Dušan Spasojević 'Odumiranje', režija Egon Savin, produkcija 'Atelje 212'
3. Nil Labjut 'Neke devojke', režija Gorčin Stojanović, produkcija BDP
|
