Izvor: Politika, 17.Jul.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U kontejneru nema duha
Novca ima za popravku trotoara, ali ne i za kulturu
U septembru prošle godine nije bio raspisan konkurs za stimulaciju kapitalnih izdavačkih projekata u oblasti umetnosti, društvenih i humanističkih nauka Sekretarijata za kulturu grada Beograda, zbog toga što u budžetu nije bilo novca za ovu stavku, a po svemu sudeći, novca neće biti ni ove godine. U Sekretarijatu za kulturu kažu da bi minimalna novčana sredstva za ovu svrhu iznosila pet miliona dinara, ali da za sada, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ona nisu u planu.
Izdavači izostanak pomoći za objavljivanje vrednih i skupljih knjiga smatraju još jednim udarom pre svega na sve siromašniju kulturnu scenu, čiji je knjiga vrlo važan segment, ali i izostankom bilo kakve planske kulturne politike koja bi na duži rok unapredila dela od nacionalnog značaja.
Podsećamo da je prema standardima Sekretarijata za kulturu, osnovni kriterijum za izbor kapitalnih izdavačkih dela iz oblasti umetnosti, društvenih i humanističkih naukanjihovatrajna vrednost, istraživački domet koji prevazilazi standarde domaće produkcije, poseban doprinos umetničkoj i naučnoj oblasti, i za čije izdavanje je potrebno ulaganje značajnih materijalnih sredstava.
Na početku ovog projekta, 2003. godine, Sekretarijat za kulturu sufinansirao je četrnaest značajnih izdanja, u iznosu većem od pet miliona dinara, sledeće godine taj iznos je dupliran, da bi u naredne tri godine za pomoć izdavačima prilikom objavljivanja skupih knjiga Skupština grada izdvajala po 14 miliona dinara. Godišnje je tako pomagala i više od trideset dela. Godine 2010, budžet je pao na pet miliona dinara, da bi prošle iznosio čitavu nulu.
Samo neke od knjiga koje su objavljene na ovaj način jesu: BIGZ-ov „Rečnik filozofskih pojmova” – grupe autora, „Opis hrišćanstva” Ernesta Benca („Čigoja štampa”), „Privatni život u srpskim zemljama srednjeg veka” grupe autora („Klio”), „Arhitektonska enciklopedija Beograda 19.i20.veka” Slobodana Bogunovića („Beogradska knjiga”), „Sabrana dela Kornelija Stankovića” (Muzikološki institut SANU), „Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije” grupe autora sveska 1 i 2 (SANU), Aristotel „Metafizika”, „Fizika” („Paideija”), „Beogradski filmski kritičarski krug” autora Ranka Munitića (Centar film), „Istorija sreće”, Darina Mekmana („Geopoetika”),„Slojevi kultureBanata” (Vukova zadužbina) i mnoge druge.
Žarko Čigoja, direktor izdavačke kuće „Čigoja štampa”, smatra da je nedopustivo uskratiti pomoć izdavačima za objavljivanje vrednih knjiga, i kaže da je samo „Čigoji” na ovaj način sufinansirano štampanje šest vrednih knjiga. Za knjigu „Povelje i pisma despota Stefana Lazarevića” autora Aleksandra Mladenovića, „Čigoja štampa” dobila je nagradu za izdavački poduhvat godine na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.
– Koliko kulture, toliko slobode. Novac koji bi mogao da bude uložen u štampanje vrednih knjiga mali je u odnosu na bilo koji državni budžet. Grad Beograd treba da se ponosi, a ne da poništava dosadašnja izdavačka dostignuća. Kulturna politika glavnog grada njegovo je pravo lice, a knjiga je pečat na kući toga grada. Obnavljaju se trotoari, kontejneri, farbaju garaže, za to se uvek nađe novca…Ali, u kontejneru nema duha – ističe Žarko Čigoja.
Slično tome misli i Gojko Božović, direktor „Arhipelaga”:
– Konkurs za kapitalne projekte u izdavaštvu, koji je desetak godina raspisivala Skupština grada Beograda, odličan je primer kako se relativno malim sredstvima mogu postići nesumnjivo veliki rezultati. Prošle godine ovaj konkurs nije raspisan, nije planiran ni za ovu godinu, i to smatram velikom štetom za izdavače, prevodioce, ali i za javne biblioteke u Srbiji. Postojanje konkursa za kapitalna izdanja važno je i za kandidaturu Beograda za evropsku prestonicu kulture, zbog toga što je to podrška vrhunskim kulturnim vrednostima. Iako smo svesni preovlađujuće ekonomske krize, nije dobro da se njeni efekti osećaju najpre u oblasti kulture – kaže Božović, dodajući:
– Tragovi koji ostaju na taj način mogu da budu nepopravljivi. I u Ministarstvu kulture Republike Srbije realna podrška kapitalnim izdanjima sve je manja, što je vidno i u modelu otkupa knjiga u poslednje dve godine. Prema tome, izdavači koji imaju i samo delimičnu podršku moraju da daju višestruke popuste Ministarstvu kulture, čime se pomoć obesmišljava, a izdavači postaju solidarni dužnici samog državnog budžeta i njegovih obaveza prema korisnicima javnih biblioteka u Srbiji.
Branislav Gojković iz izdavačke kuće „Plato” kaže za naš list da su kapitalni izdavački projekti svojevremeno bili u programu Poslovnog udruženja izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore, da je za ova izdanja bio planiran deo prihoda od organizovanja Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, ali da su se stvari promenile od 2003. godine otkada Sajam knjiga organizuju Skupština grada Beograda, kao osnivač, i Beogradski sajam, kao izvršni organizator.
– Ključna razlika je u tome da smo mi u poslovnom udruženju izdavača i knjižara javno obećali i ispunili obećanje da prihod od organizovanja Međunarodnog beogradskog sajma knjiga ide za biblioteke – narodnu, gradsku, univerzitetsku, kao i za kapitalne projekte koji su zbog raspada zemlje u tom trenutku otišli na drugu stranu. Mi smo radili dve godine: šta smo obećali, to smo ispunili. Od 2003. do danas, u toku je povratak na devedesete. Što je obećano, to je slagano, što je prihodovano, to je sakriveno. Sada kad više ne može da se sakrije, onda se smanjuje broj projekata: nije nam važna Narodna biblioteka, nisu nam važni kapitalni projekti, jer su sve pare potrošene, mišljenja je Branislav Gojković, i postavlja pitanja:
– Gde je novac od organizacije čuvenog Sajma knjiga, a to znači od prodaje 150.000 karata i iznajmljivanja prostora za 400 izlagača? Čini mi se da je ipak preostalo nešto para koje umesto za kapitalne projekte idu za neke druge ljude. Pitam vas, a i sebe za koje to ljude?
Marina Vulićević
objavljeno: 18.07.2012
