Izvor: Blic, 16.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U jeziku se sve ogleda
U jeziku se sve ogleda
Olako shvatanje jezika povlači za sobom i potiranje sopstvene istorije, kažu lingvisti i upozoravaju Veliko lingvističko ime 19. veka Vilhelm fon Humbolt govorio je da je jezik emanacija duha jednoga naroda, a da 'jezik najbolje narod otkriva' znao je i Dositej.
Katastrofalno stanje srpskog jezika danas, sudeći prema rečima stručnjaka okupljenih na nedavno održanom okruglom stolu u Vukovoj zadužbini, govori ponešto i o našem narodu. Srpski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jezik nedovoljno poznajemo, učimo; ostadosmo bez nacionalne filologije, predočavaju naučnici. Olako shvatanje jezika povlači za sobom i potiranje sopstvene istorije, odnosno sebe samog. Najzad, znaju li naša ministarstva koji bi to nacionalni prioritet morali imati u ovom trenutku?
Šta se krije iza ovakvog stanja? Sporost, neaktivnost, lenjost, pa i zazor u naučnim institucijama od savremenih informacionih tehnologija. Zaostali smo u istraživanju samog jezika toliko da su komparativna istraživanja sa drugim jezicima, u ovom trenutku, nemoguća. U procesu obrazovanja jezik se praktično uči još samo u osnovnoj školi, pod uslovom da je nastavnik završio srpski jezik pod A.
S druge strane, da li ikada o pitanjima jezika odlučuju najstručniji? Zbog čega Srbi nemaju rečnik, iako ga finansiraju upravo poreski obveznici Srbije? I uprkos tome što se na njemu radi decenijama, kao da tek nekolicina ljudi shvata da se stvar mora ubrzati i da pozivanje na obimnost posla i nedostatak novca ne pije vodu. Svako normalan i iole sposoban iz naučnih instituta, u kojima danas prima mizernu platu, teži da ode na fakultet. Tako se instituti, pa i Institut za srpski jezik SANU, polako ali sigurno gase, pa je pitanje da li će preostalu trećinu Rečnika SANU imati ko da uradi. A ono što je urađeno u proteklih dvadesetak godina - 16 tomova Rečnika SANU, zaista ogromnim trudom nekoliko takoreći entuzijasta učitano je u bazu podataka, osnovu CD izdanja.
- Tomovi Rečnika SANU, njih 16, i tomovi Rečnika Matice srpske sad se, praktično, već nalaze na kompakt-disku. Od 1999. do 2001. godine napravljena je ogromna rečnička baza, a sa idejom elektronskog rečnika saglasili su se Institut, Naučno veće, Upravni odbor, Odeljenje jezika i književnosti, Izvršni odbor SANU, ali stvar stoji na tome. Postoje tu neka proceduralna pitanja, pitanja vlasništva, pa se bavim mišlju da, pošto sam finansirao ukupan posao, finansiram i taj deo posla uz pomoć, recimo, manastira Hilandara, Svetog arhijerejskog sinoda SPC, Sekretarijata za vere... E sad, ja sam uveren da će Institut za srpski jezik shvatiti značaj toga, jer je ovaj rečnik ogroman rudnik - kaže za 'Blic' mr Milorad Simić, saradnik Instituta za srpski jezik SANU, urednik Rečnika SANU, leksikograf i vlasnik agencije 'Srbosoft'.
Dr Milosav Ž. Čarkić, lingvista svetskog glasa i urednik međunarodnog časopisa 'Stil', koji nikada nije, ne svojom voljom, održao predavanje na Filološkom fakultetu u Beogradu, na pomenutom skupu izjavio je da mi nemamo nacionalnu filologiju.
- Jezik je bitno nacionalno obeležje, i ne treba da se čudimo ovim narodima koji nastaju na prostorima bivše SRJ, što žarko žele da stvore svoje jezike. Ne treba to da nam smeta, iako bi za sve nas bilo bolje da negujemo zajedničku nit u jeziku, koja nas bitno povezuje, i koja nas kao takva može činiti jačima u ovim vremenima malih šansi za male jezike. Umesto što, gledajući preko ograde u komšijino dvorište, stalno govorimo da su nam uzeli jezik, treba da u okviru srpskog jezika napišemo istoriju jezika. Lingvistička srpska javnost uopšte nema celovitu predstavu - šta je srpski jezik, ko govori srpskim jezikom i gde su granice srpskog jezika. Svaki lingvista svira u svoje strune, a sve to dolazi od klanovske opredeljenosti. Pri tome se zaboravlja da nauka ne trpi kompromise nego zahteva istinu. Nažalost, na ovom našem tlu kvazinaučnici, koji su i političari, vode glavnu reč - kaže Čarkić i dodaje:
- Tako se u međuvremenu dešavalo da smo mi čak srpskoslovenski, prvi pisani srpski književni jezik, proglašavali retroaktivno srpskohrvatskim jezikom! Nemam ništa protiv toga da Hrvati i na osnovama srpskog jezika stvaraju svoj književni jezik, ali da to stvarno bude hrvatski jezik. Strašno će biti za nas ako Hrvati ne stvore hrvatski književni jezik, nego srpski jezik proture u svetu kao hrvatski, a to se polako dešava.
Inače, programski paket 'Ras' za profesionalnu pripremu teksta, iza kojeg opet stoji mr Milorad Simić, funkcioniše u gotovo svim izdavačko-grafičkim kućama. Međutim, 'Majkrosoft' se 1997. godine ovde pojavio sa verzijom (od nekih 400.000 oblika u toj referentnoj bazi na osnovu koje se vrši provera teksta) koju su jezički stručnjaci ocenili kao promašaj.
- Zidanje je nastavljeno na lošim temeljima - kaže Čarkić - i taj paket za koji je Ministarstvo dalo priličan novac ne može služiti za profesionalnu pripremu teksta. Naši ljudi se odnose prema ovoj činjenici po modelu 'Brigo moja, pređi na ‘Majkrosoft’', zaboravljajući da se 'Majkrosoft' ne bavi čuvanjem jezika. Simić priželjkuje finansijere domaće platforme koja bi imala sve što je potrebno za srpski jezik i koja bi bila besplatno deljena. Lj. Jelisavac
