Izvor: Vesti-online.com, 09.Sep.2011, 14:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trilogija o ljudima bez otadžbine

Posle 20 godina pisanja, dopisivanja, brisanja i popravljanja svetlo dana je konačno ugledao književni prvenac Pantelije Dudića. Promocija knjige "Auslender" ("Stranac") nije održana u njegovoj rodnoj Kozarskoj Dubici, ni u univerzitetskom gradu Konstancu na obali Bodenskog jezera, gde već godinama važi za vrlo uglednog ugostitelja, već u Beogradu, koji često posećuje i gde živi veliki broj njegovih prijatelja.

Pred predstavnicima sedme sile, književnim kritičarima i >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << prijateljima predstavljena je trilogija koju čine "Na rubu", "Beštija" i "Trava na ognjištu", u koje je autor smestio uzbudljivo štivo.

To je autobiografsko kazivanje o Dudiću i našim ljudima koji su početkom sedamdesetih godina prošlog veka, iz tadašnje Jugoslavije, masovno odlazili na rad u zemlje zapadne Evrope. Odlazili su "samo na godinu", da kupe auto, poprave kuću, pomognu porodici... a ostajali godinama, decenijama.

Rezultat toga je, kako kaže autor, da su svi oni danas ljudi bez otadžbine jer su stranci u zemljama u kojima žive, ali i u zemljama u kojima su rođeni. Dudić tvrdi da su njihova u međuvremenu rođena deca, unučići i mešani brakovi razlog više što se privremeni rad pretvorio u stalni boravak.

Kako je primetio jedan od prisutnih na promociji jedna od vrednosti ove trilogije leži u činjenici da je Pantelija Dudić i pored svog posla ugostitelja (pri čemu kaže da je često kelner, šanker, nabavljač, a najmanje gazda) smogao snage, volje, ali i vremena da svoje misli, sećanja i doživljaje stavi na papir.

U zemlji u kojoj njegova generacija gastarbajtera gotovo da i ne čita, on se latio pera. Autobiografiju je pisao dugo i strpljivo, vešto i nevešto i svestan toga - redigovao je sebe više puta. Taj njegov trud prerastao je u hroniku naše skorije istorije o ljudima koji su otišli na rad u inostranstvo.

Pantelija Dudić prećutkuje da je veliki donator. Ali saznajemo da je porta crkve u Kozarskoj Dubici ograđena kamenom i kovanim gvožđem zahvaljujući njegovoj donaciji. O tome svedoči i mermerna ploča na ulazu u portu ovog hrama, na kojoj je uklesano da crkva blagodari Panti Dudiću, iz sela Klekovci. Postavio je on i kamene temelje u gradnji drugih crkava u zavičaju, koje su porušene za vreme Drugog svetskog rata.

Svojevremeno je asfaltirao put u svom selu, gde je živeo do odlaska u inostranstvo.

Nastavak na Vesti-online.com...