Izvor: B92, 16.Mar.2011, 17:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri "prolećne" knjige kod "Platoa"
Posle zimske "hibernacije" kojoj je doprinela i sveopšta kriza izdavaštva, izdavačka kuća "Plato books" 16. marta je iznela pred čitaoce tri nove knjige različitih poetika, iz tri različite kulture i sa tri jezika, kojima je jedinstveno da poseduju "prolećni" štimung kojim mogu da "zaraze" buduće čitaoce.
Urednica u "Platou" Nataša Anđelković je skrenula pažnju na podatak da je italijanska književnica Benedeta Čibrario, autorka romana "Vino boje ljubavi" >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << novo ime za srpske čitaoce, iako se u svojoj zemlji već afirmisala, pošto je za ovo njeno debitantsko delo dobila prestižnu nagradu "Kampielo". Ona je najavila da će Čibrario boraviti u Beogradu za Svetski dan knjige 23. aprila kao gost Italijanskog instituta za kulturu i izdavačke kuće "Plato".
Iskusni urednik, izdavač ali u slučaju romana "Vino boje ljubavi", prevodilac Aleksandar V. Stefanović koji živi na relaciji Milano-Beograd, u svom osvrtu na knjigu je skrenuo pažnju na sjajno dočarane predele Toskane u koju je smešten centrlani deo priče.
Za njega je ovaj roman elegantno pisan kao što je i glavna junakinja iz pijemontske aristokratske porodice koju na kraju treće decenije 20. veka udaju protiv njene volje.
Konvencije su previše snažne da bi buntovna naratorka smogla snage da se razvede ali ona ipak bira izlaz iz braka tako što odlazi na zapušteno imanje u Toskani i uz pomoć Totoa, čoveka koga voli, pretvara ga u vinaruju sa visokim renomeom.
Kroz period dolaska fašizma, Drugog svetskog rata odvija se drama jedne žene koja se miri sa sudbinom "sa odlaskom voljenog čoveka i sa svešću da su joj sina odgajili drugi ljudi ali dovoljno snažna da je sve te nedaće ne mogu slomiti jer je ona postgla unutrašnju ravnotežu.
Prema rečima Stefanovića knjiga nudi "odmor od svakodnevice" veoma je poetična ali nije banalna, veštačka već iskrena ljudska priča u kojoj nema velikih gestova, tragedije već tihe sete, melanholije.
Za knjigu, svima dobro znanog nemačkog pisca Bernharda Šlinka "Letnje laži" njena urednica je kazala da je na tragu njgovih prethodnih (sve u izdanju "Platoa") a posebno zbirke pripovedaka "Bekstvo od ljubavi".
Ove dve knjige povezuje da se bave ljubavlju i to ne samo onom na relaciji žena-muškarac već i roditeljskom, bilo da je odnos sa ocem ili majkom.
Prevodilac svih Šlinkovih knjiga koje su do sada obajvljene kod nas Spomenka Krajčević je ocenila da je nova zbirka priča po književnim kvalitetima ravna autorovom najpoznatijerm i najboljem delu "Čitač".
Ona smatra da je svih sedam priča vrhunska proza koja je samo naizgled jednostavno, pitko pisana, ali je duboko promišljena i veoma slojevita, jer donosi univerzalne ljudske teme u prvom redu se bavi odnosima unutar porodice sagledanih iz neobičnog ugla.
Ono što je karakteristično za sve priče u ovoj zbirci je da prate gašenje ljubavi, kazala je Krajčevićeva i dodala da je ta, tako delikatna, tema veoma retko predmet književnog dela. To se prepoznaje, nastavila je ona, i u naslovu koji sugeriše da se radi o iluzijama (letnjim lažima) kojima njegovi junaci zavaravaju, lažu sami sebe.
Urednica Anđelković je sama ustala "u odbranu" romana Engleskinje Adel Parks "Muževi (da li je jedan dovoljan?)" koju domaći čitaoci znaju preko njenih romana "Game over", "Cipele druge žene" i " Igra sa strane" (sve u izdanju " Platoa" ali su imali priliku i da je lično sretnu kada je došla u posetu svom srspkom izdavaču.
To se, kako je kazala Anđelković, može uvrstiti u popularni žanr modernog ljubića "čik lit",ali samo formalno jer Parksova je talentovani pisac koji smelo koristi određene žanrovske klišee da bi ponudila zabavnu, zanimljivu, dobro napisanu priču.
U ovom slučaju, problem je bigamija pošto se glavna junakinja nije razvela od prvog muža pre nego je sklopila drugi brak.
Sve bi to bilo zaboravljeno da se u jednom času, igrom slučaja, (drugarica je upoznaje sa svojim novim partnerom) ne sretne ponovo sa njim.
Da li se Bela nije razvela jer nikada u duši nije raskinula sa Stivijem ili ga je jednostvano zaboravila, ostaje pitanje do poslednje strane romana.
