Izvor: Blic, 07.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Toni Mekfi
Toni Mekfi
Beograd stvarno postaje zanimljivo mesto: sutra, u petak 8.4. u Domu omladine nastupiće britanski bluz gitarista Toni Mekfi sa partnerkom Džoanom Dikon. Mekfi je jedna od najintrigantnijih i najvrednijih ličnosti britanske scene u poslednjih čerdesetak godina, gotovo neverovatan primer doslednosti u oblikovanju ispravnih i plemenitih muzičkih uverenja. Sve do oktobra prošle godine, kad je objavljen zvanični razlaz, predvodio je – sa neminovnim prekidima, od kojih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su neki podrazumevali i osnivanje novih bendova kao Terraplane i Tony McPhee Band - grupu The Groundhogs, čiji su albumi 'Thank Christ For The Bomb', 'Blues Obituary', ili 'Who Will Save The World?', proistekli iz magične dimenzije izvornog bluza, izdržali sve sudove vremena. Paralelno je trajala njegova solo karijera, dokumentovana sa desetak albuma, među kojima je prvi 'Me And The Devil' (1968), a najnoviji 'Blues At Ten', objavljen tako da se poklopi sa prošlogodišnjom tajedničkom turnejom sa Alvinom Lijem i Edgarom Vinterom.
Mekfijeva fascinacija ključnim bluz figurama poput Roberta Džonsona, Madija Votersa, Haulin Vulfa, ili Džona Li Hukera – s kojim su Groundhogs nastupali – u kombinaciji sa vanserijskim talentom, odvažnošću i odbijanjem da se umetički i ljudski integritet žrtvuje interesima industrije, tržišta i preterane ambicije, izdvojila ga je na posebno mesto na savremenoj svetskoj sceni. Njegovo gostovanje u Beogradu fantastična je prilika da jedan neobično važan segment rokenrol istorije, koji, srećom, još uvek uspešno traje, bude predstavljen gradu koji zaslužuje mnogo više nego što ima.
Refleks
Rej Kuni, 'Ljubavnik velikog stila', režija Vladimir Lazić, produkcija 'Zvezdara teatar'
Londonski taksista Džon Smit oženjen je dva puta. On istovremeno živi sa dve žene u dva dela grada, vodi preciznu evidenciju bračnih obaveza, tako da njegov život postaje skoro monoton.
Promena će nastupiti kada se, nošen željom da pomogne napadnutoj starici, na ulici sukobi sa napadačima. Povređen i sluđen, on će u bolnici jednu adresu izdiktirati bolničkom, drugu policijskom osoblju, i njegov brižljivo građen svet počinje da se ruši. Kako ovde nije reč o tragediji već o komediji zabune, priča o bračnim zavrzlamama nestašnog Džona Smita seli se iz jedne nemoguće situacije u još težu, i tako redom sve dok se na kraju, prirodno, dve žene glavnog junaka ne sretnu licem u lice.
U svojoj interpretaciji Kunija, reditelj Vladimir Lazić, u skladu sa zahtevima žanra, sve vreme nastoji da održi visok ritam predstave u čemu pretežno uspeva, iako povremeno dolazi do pada ritma iz koga se ovakva vrsta komedije, po pravilu, teško budi. Milan Kalinić, kao glavni nosilac radnje, uglavnom je držao konce u svojim rukama, pri čemu se njegova igra mahom oslanjala na istovetna rešenja bez obzira na različite situacije, što naravno ne mora biti neki problem. On, međutim, postaje uočljiv u poređenju sa igrom Milorada Mandića koji je čak uspevao i da predstavu vrati iz, istina retkih, padova ritma. Pored njega, ulogom jednog od dva inspektora koji komplikuju život velikom ljubavniku time što insistiraju na razjašnjenju dvojne adrese, naročito se nametnuo Janoš Tot insistirajući i na detalju u svojoj igri.
Svoj deo posla korektno su obavile Katarina Žutić i Anja Mandić, (supruge), kao i Srđan Ivanović, drugi inspektor. Najnovija predstava 'Zvezdara teatra', međutim, znakovitija je od jednog uspelog vodvilja. Ovakav repertoarski potez kao da sugeriše da je ovo pozorište, ranije nepromenljive koncepcije, refleksno reagovalo na muke tranzicije. Taj grč, zasad, nije imao loše posledice.
