Izvor: Blic, 18.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
To čudo Vasiljev
To čudo Vasiljev
Smisao reklame, ma koliko autori opravdano i argumentovano pokušavali da dokažu suprotno, nije, nažalost, u kreaciji, mego u ponavljanju. Tokom prošlog veka najviše se na tom planu istakao izvesni Gebels, ali daleko od toga da patent pripada njemu: mehanizmi delovanja na podvest razvijani su stotinama godina, samo su se mediji menjali. Kad nešto, dakle, često i mnogo ponavljate, prestaje potreba za svesnim odlučivanjem, a prostor biva ustupljen spontanoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << akciji. Uslovno rečeno, najobičnija poruka 'Kupujte...nešto, bilo šta' bila bi jednako delotvorna, ako ne i delotvornija, od blistavih, skupih, pa čak i ingenioznih spotova. U praksi, ipak nije tako, jer je i spot, nezavisno od poruke koju sadrži – poruka. Donekle nezavisno od ovog pravila deluju reklame u kojima se pojavljuju poznate ličnosti.
Na našoj televiziji upravo takvi spotovi dostižu najviši kreativni i zanatski nivo (autori i akteri reklama uglavnom ne gledaju blagonaklono na izraze kao što je 'umetnički'!), pri čemu se vrhuncem najnovije ponude mogu smatrati reklame za pivo u kojima se pojavljuje glumac Lazar Ristovski. O talentu je izlišno posebno govoriti, ali silina njegove ekspresije i, što je posebno neobično, posvećenosti, tolika je da preuzima presudnu ulogu u oblikovanju i održavanju tržišne privlačnosti reklamiranog proizvoda. Drugim rečima, uz sve druge elemente, ali bez Ristovskog – u čijoj je urnebesnoj egzibiciji 'šalji, šalji' u vezi sa novom nagradnom igrom pogođen i mentalitet i vrsta energije i mera egzaltacije – efekti bi svakako postojali i prodaja bi možda takođe bila dobra, ali ni blizu tako dobra kao sa njim.
Sestra Ines
Desetak dana je prošlo od sahrane pape Jovana Pavla Drugog, koju je cela zemaljska kugla pratila posredstvom tv-kamera. Neko se setio da nam to omogući. Posmrtnu misu, održanu sutradan po smrti Karla Vojtile pratilo je takođe gotovo isto gledalište (čak je osam azijskih, uglavnom muslimanskih zemalja preuzimalo ovaj događaj) osim nas. I posle toliko dana susretoh prijatelja koji je ceo svoj radni vek posvetio pozorištu i tv-mediju.Obojica smo gotovo uglas dvadesetak minuta analizirali dostojanstven i majstorski izveden tv-prenos (italijanska RAI) oproštajnog događaja ispred bazilike Svetog Petra u Vatikanu, uz upotrebu kamera iz ptičje perspektive i najrazličitijih uglova iz kojih nam je dočarana celina zbivanja.
I odjednom smo, na zajedničko čuđenje ustanovili da nismo gledali isti program! Moj prijatelj je posmatrao neki program sa satelita, a ja sam pratio prenos koji nam je priredila Televizija B 92. Specifičnost programa koji sam ja gledao bio je komentar Sestre Ines (samo tako je predstavljena, bez ijednog dodatog podatka). A ova redovnica, našavši se u ovako delikatnoj misiji prvi put u životu, prevodila je sa latinskog i drugih jezika diskretno i znalački pouzdano, zastavši gde treba, poštujući u ovom tužnom činu sliku i govor tišine, tamo gde je rečitiji od reči. Na kraju tročasovnog prenosa mladi voditelj iz studija B 92 nam je predstavio ovu redovnicu toplog lica koja je prenela i deo svojih emocija. I potom je rekla: izvinite što nisam prevela sve, ali se nije moglo. Setio sam se mnogih naših profesionalnih reportera koji su se specijalizovali za razne oblasti, i iz kojih reči logoreično kuljaju u svim smerovima. Svima od reda bih podelio kasetu sa komentarom sestre Ines, da bi videli kako se može ozbiljno i besprekorno uraditi posao i kad se uskače u novi medij, koji nije propisan Svetim pismom i crkvenim kanonom.
