Izvor: Blic, 10.Maj.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tiu-Tui, ili tako nekako
Tiu-Tui, ili tako nekako
Nikako da vam završim svoju priču kako sam se udala za belo odelo, tojest njega ili ga. Rekoh već da je u presudnom trenutku sporna bila žuta lala. Zato što je žuta i zato što je lala. Ali, frau Laketić, rekla mi je da zanemarim i cveće i njegovu boju, jer prilika za brak, poput belog odela, retko se sreće. Tako sam, malo zbog sebe, više zbog frau Laketić, rekla belom odelu, tojest njemu ili mu, da pristajem.
Nisam obavestila ni roditelje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ni prijatelje, čak ni frau Laketić nije znala dan našeg venčanja. Saznali su to iz svetske i belosvetske štampe, ali i drugih sredstava tajnog i javnog informisanja. Venčali smo se na jednom od onih majušnih tahićanskih ostrva koja se smešno zovu Tiu-Tui ili tako nekako. Kumovi su nam bili Bob i njegova supruga, koji i danas, baš kao i onda, žive srećno u Parizu. U stvari, nisu oni tada bili još venčani, bili su verenici, ali su se ubrzo venčali u Pendžabu, odakle je Bobova baka.
Inače, našem venčanju prisustvovao je i jugoslovenski konzul čiji konzulat obuhvata to područje, kao i poglavica plemena koje živi na ostrvu. Kad je svadba završena, ušli smo u hidroavion, kojim smo odleteli na Floridu. Okrenula sam se da još jednom mahnem poglavici, jer, što rekla frau Laketić, nikad se ne zna. Devojke sa ostrva plivale su u vodi oko hidroaviona i mahale meni i belom odelu, a ja sam kako to običaj nalaže, zafrljačila svoj svadbeni buket, s kojim je sletela i moja burma, koju su kod Kartijea posebno pravili za mene. To, kaže frau Laketić, nije bio dobar znak, što je sasvim bila u pravu, jer koliko posle par meseci, on, tojest belo odelo, skinuo je svoju burmu namerno sa prsta, kako bi mi pokazao koliko me prezire i koliko se kaje što je istu (burmu) ikada i stavio na svoj. Prst, naravno. Nismo se baš odmah razveli. Bili smo u braku deset srećnih godina. Sad se vi sigurno pitate, kako srećnih!? Pa, lepo, kad se dvoje ne vole, onda savršeno funkcionišu. Jer, tamo gde nema ljubavi, nema ni svadja, ni suza, pa smo tako, belo odelo i ja, vijali po svetu, obilazeći mondenska mesta. Pre svega skupe hotele, kockarnice, trke Formule jedan, a najviše vremena proveli smo na našoj jahti, koja se zvala Bela ladja. Oplovili smo s njom ceo svet, naročito topla mora i hladne okeane, ali zašto li je sve to važno, pitaću Seku i Laneta, pa ću da vam kažem. ŠIFRA - Bela ladja, u nešto te gadja, što rekla otmena frau Laketić.
