Izvor: Blic, 08.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tir na n’Og
Tir na n’Og
Snaga uticaja irske radicionalne muzike i njenih savremenih derivata očigledno je u Srbiji tolika da je, bez obzira na zasluženu dominaciju Ortodox Celts, ostalo mnogo otvorenog prostora za druge bendove i drugačija istraživanja istog nalazišta. Kvartet Tir na n’Og prošao je mnogo toga pre nego što se ustalio u postavi koja je snimila istoimeni album, nedavno objavljen na etiketi One Records – čije delovanje, uzgred, zaslužuje daleko temeljnije prepoznavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i veću podršku od postojeće. Uvodni tradicional 'Danny Boy' vremenom je postao neka vrsta njihovog zaštitnog znaka, trenutno prepoznatljivog po 'tvrdoj' podlozi na kojoj se odvija međuigra violine i istovremeno toplog i neuobičajeno zvonkog vokala pevačice Jovane Vujnović. Koncept Tir na n’Og gotovo je podjednako temeljen na obradama standarda i autorskom materijalu gitariste i vođe benda Jovana Dragumila, čiji prizvuk, bez obzira da li je tekst na srpskom, ili engleskom, ne izrasta nužno iz keltskog nasleđa. Numere kao 'Put', ili 'Brodovi', iako sa jasnim 'električnim' opredeljenjem, iznenađujuće uspešno korespondiraju – namerno, ili spontano, svejedno – sa plemenitijim delovima beogradskog akustičarskog talasa sedamdesetih, koji je, sticajem za ovu scenu uobičajenih okolnosti, ostao nedorečen.
To je zanimljiva paralela koja govori u prilog specifičnog, tihog, ali ipak postojanog kontinuiteta scene glavnog grada, čega njeni eksponenti različitih generacija uopšte ne moraju biti svesni. Dovoljno je da snimaju ovakve albume.
|
