Izvor: Blic, 21.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Težak pad
Težak pad
Ima jedan lep film gornjeg naslova u distributerskom prevodu, poslednji Bogartov, režirao ga je Mark Robson, čovek koji je, nepotpisan, radio sa Orson Velsom na 'Građaninu Kejnu' i montirao, takođe nepotpisan, 'Veličanstvene Abersonove'. Bogi igra novinara pod pritiskom, milje je bokserski, nameštanje mečeva, film noar na izdisaju, socijalno relevantan, crno-beli, moralka o ličnom integritetu.
Zašto ovo pričam? Pa, posle tri i kusur nedelje odsustvovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz Srbije, povratak se da opisati samo kao 'težak pad'. A nisam bio u Diznilendu, nego u Kolumbiji.
Dok traje verovatno najznačajniji kulturni događaj u ovoj godini, Belgrade Design Week, čitam izjave učesnika o Beogradu, nastale na onu poznatu, i neverovatno dosadnu, temu 'Kako vam se sviđa Beograd'. Samo jedan nije kurtoazan. Samo on kaže da to što vidi nije dobro. Ostali su dobronamerni.
Možda je to zbog kišnog dana, a možda i zato što me sve previše podseća na zemlju iz koje sam netom stigao - obično povratnici imaju takvo osećanje kada se vrate sa Zapada, ne iz Trećeg sveta - ali kao da sam se vratio u devedesete. Kao da ničeg nije ni bilo.
Povratak kao težak pad, sunovrat u ovdašnju stvarnost. Znam da će osećaj proći, navikne se čovek na svašta. Ali, kada vidite onu Skupštinu, bacite pogled na kioske, pogledate šta rade većina vlastodržaca - stvar izgleda beznadežno loše. A, kao što je poznato iz konzumentskog iskustva, loš proizvod ne može se dobro brendirati.
Prvo valja napraviti čestit. Belgrade Design Week, tako, pripada svetlom delu onog apsurda u kome živimo. Kao i neke druge stvari koje ublažavaju težinu Pada.
Bogi je, ako nekog zanima, na kraju filma poražen, ali moralno ozdravljen. I spokojan pred svojom bedom. To je ono što se zove 'zaboravljene moralne vrednosti'.
Ali, mi, naravno, preziremo Holivud.
Pohvala tupavosti
'Pink Panter' reditelja Šona Levija
Filmski mit o trapavom policijskom inspektoru Žaku Kluzou zasnovan je na neponovljivom komičarskom daru Pitera Selersa. Ali posle četiri filma u režiji i po scenariju Blejka Edvardsa, Selers je umro l980. godine, kasnije su se javile još tri verzije sa novim glumcima, i sada nam stiže novi 'Pink Panter' (god. proizvodnje 2006. trajanje: 94 min.) u režiji Šona Levija. Preuzeta je oprobana formula: Kluzo (Stiv Martin) je u neprekidnom nesporazumu sa svojim nadređenim Drajfusom (Kevin Klajn), kao i sa svojim pomoćnikom Pontonom (Žan Reno). Iz svake nevolje on uleće u još veću katastrofu, kalamburi i karamboli se munjevito smenjuju. Mehanika komedije je tu, ali humor se jedva probija do gledaoca.
U čemu li je nevolja? Već posle prva dva 'Pantera' sa Selersom počela su zamorna preterivanja uz težak manirizam, a kao Kluzo su se potom ogledali i Alen Arkin, Rodžer Mur, pa i italijanski komičar Roberto Beninji, svi zajedno ispod očekivanja. Sada se u Kluzoovoj koži našao poznati američki komičar Stiv Martin, sa približno bledim konačnim ishodom. Pošto se u ovoj verziji ponavljaju komične situacije iz prvih verzija jurnjave za čuvenim dijamantom 'Pink Panter', Martin se teško nosi sa bremenom Selersovih komičarskih mini-otkrića. Velika nevolja za svakog autentičnog komičara.
Zaplet ovog filma nas vraća u vreme kad je Kluzo bio provincijski policijski inspektor, čuven po neprilikama u koje uvlači nadređene i sve druge unaokolo. Šef policije Drajfus (Klajn) mu daje nesavladiv zadatak, da otkrije ko je ubio fudbalskog trenera naočigled celog stadiona i ko je ukrao čuveni dijamant. Za to vreme, policija želi da tajno reši slučaj, dok će Kluzo biti žrtvovano jagnje. U zavrzlamu je upletena i pop zvezda Zanija (Bijonse), koja će uzgred pokazati svoje vrsne pevačke sposobnosti. Pravi učinak ove skupe filmske zavrzlame je želja da ponovo vidimo Selersovog inspektora.
