Izvor: S media, 23.Jun.2010, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Tanesi" objavila dva dela u ediciji "Srpska književnost"
Izdavacka kuća "Tanesi" koja se pojavila prošle godine pokrenula je novu biblioteku "Srpska književnost" u kojoj je danas predstavila prva dva naslova - roman Simona Simonovića "Hoću-neću" i priče Saše Hadži Tančića "Lepi grobovi".
U knjižari "Ilegala-Plato" na konferenciji za novinare koja je bila izuzetno dobro posećena o knjigama su govorili autori i kolega po peru, urednik nove edicije, ali i profesor istorije srpske književnosti dr Milisav Savić.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Polazeći od konstatacije da je obojici pisaca zajedničko da potiču sa juga Srbije i da je to podneblje o kome pišu, Savić je kazao da pripadaju srednjoj generaciji, ali različitim poetikama.
Pošto su obojica već afirmisani autori Savić se nije bavio njihovim "minulim radom" već samo novim delima.
Govoreći o Hadži Tančićevoj zbirki kratkih priča Savić je primetio da je ova književna forma u velikoj krizi i da očekuje da će u neko dogledno vreme nestati, ali da to nije smetalo autoru da nastavi sa njenim negovanjem.
Savić je ocenio da su price u knjiizi "Lepi grobovi" uronjene u srpsku tradiciju i to podneblja s koga autor potiče (Bora Stanković, Momčilo Nastasijević, Mileta Jakšić). Pišući, naizgled o obicncim sitnicama svakodnevice autor traga za dubljim, mitskim, arhaičnim slojevima vodeći dijalog sa onostranim, primetio je Savić.
Uz primedbu da je Simonović poznat pre svega kao pesnik, Savić je za njegov roman rekao da se ne uklapa ni u jedan aktuelni prozni trend ( posmodernizam, hiperrealizam..) i da pirča ne teče linearno, već je ispisana raznim diskursima ukljucucjući naučni i poetski.
Siže je život jedne porodice, njen raspad, njeno nastojanje da se okupi onog što je razbijeno, a knjiga zahteva pažljivo čitanje, jer se ispod površine kriju poruke o smislu ljudskog postojanja, rekao je Savić.
Simonović se ogradio da kao pisac nije siguran da je roman napisao kako ga je zamislio i kako je hteo, ali da je nastojao da primeni ideju da je zadatak literature da deluje subvezivno i da je nastojao da po uzoru na antičkog pisca hesioda unese elemente basne, pokude, podvale, svet biljaka koji je pravedniji od našeg. Za naslov je izabrao ime biljke.
Hadži Tančić je preporučio da se knjiga čita od poslednje priče ka prvoj, jer se u tom pravcu kreće luk pripovedanja. Otkrio je da je primenio i postupak koji koriste pisci fantastike da bi napisao knjigu o "usudnoj neumitnosti čovekovog trajanja i nestajanja".
