Izvor: Blic, 23.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Talenti na grbači roditelja
Talenti na grbači roditelja
Ako je četvoro mladih dramskih pisaca budućnost našeg pozorišta, onda je sasvim izvesno da ona zavisi od njihovih roditelja. Na osnovu slaganja četiri 'kockice': Maja Pelević, Filip Vujošević, Milena Bogavac i Dragana Nikolić, i sastavljanja mozaika trenutnog stanja savremene dramske književnosti nameće se zaključak da su mladi pisci dovoljno igrani i slabo plaćeni.
'Da me neko pre godinu dana pitao da li sam zadovoljan svojim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << položajem moj odgovor bi sigurno bio prosto i jasno ne. Međutim, situacija se u poslednje vreme dosta promenila i sve više domaćih pozorišta odlučuje se da igra domaće savremene pisce', kaže Maja Pelević sumirajući poziciju mladih dramskih pisaca u Srbiji danas.
Ona naime, kao i Milena Bogavac i Filip Vujošević, koji su prilično igrani u pozorištima danas, razbijaju uverenje da je teško dospeti do scene. Maja Pelević se trenutno igra u tri beogradska pozorišta i u Subotici. Predstava 'Halflajf', rađena prema komadu Filipa Vujoševića, učesnik je ovogodišnjeg Sterijinog pozorja, ranije je igrana u BDP i 'Bitef teatru'. Milena Bogavac, osim što je pobedila na prošlogodišnjem konkursu Jugoslovenskog dramskog pozoršta, gde se trenutno igra njena drama 'Dragi tata', izvođena je u 'Bitef teatru', (čak četiri predstave) zatim i u 'Radoviću'. Dragan Nikolić je pažnju pozorišne javnosti privukao prvim komadom 'Transilvanija' koji će premijerno biti izveden sledećeg meseca u Beogradskom dramskom pozorištu.
Domaćih tesktova nikad dosta
On potvđuje reči svoje koleginice Maje Pelević da se mladi pisci dovoljno igraju na našim, pogotovu kad se pogleda 'preko plota'. 'Upoznao sam u Sarajevu, na MESS-u, i kolege i profesore iz Crne Gore, Bosne i Hrvatske', kaže Nikolić, 'i tamo uopšte nije sjajna situacija, ma, ni približno nije slična ovoj kod nas. Kod njih je retkost da se igra tekst nekog ko je još uvek na akademiji i ko je student', kaže Nikolić ukazujući na sasvim drugu temu savremenog pozorišta. 'Mnogo veći problem kod nas imaju mladi pozorišni reditelji da dođu do prve režije nego mladi dramski pisci do prvog izvođenja svog teksta'.
Filip Vujošević potvrđuje 'povećano interesovanje za savremeni domaći dramski tekst' ali smatra da 'pozorišnoj sredini koja drži do sebe nikada nije dosta komada domaćih pisaca'.
Za Milenu Bogavac 'kriza savremenog dramskog teksta ne postoji', kao dokaz navodi veb adresu (nova.drama.org) na kojoj se može naći dovoljno dokaza za tu tezu. 'Za jednu malu zemlju, i jedan mali jezik mi, zapravo, imamo ogroman broj dobrih pisaca. Znači, i dobrih komada', jasna je Bogavac. Sličnog je mišljenja i Maja Pelević koja potvrđuje da se 'godišnje ‘proizvede’ dovoljan broj kvalitetnih tekstova koji bi mogli da se postave na našim scenama'.
Četvrti član tog, uslovno govoreći, tima je 'glas razuma' Dragan Nikolić, koji smatra da 'dobri dramski tekstovi uvek nađu put do pozorišta' i da 'domaćih dramskih tekstova u tom smislu nikad nije dosta'.
Kao posebno zanimljiv ugao 'Blicovog' razgovora sa jednom generacijom bio je, naravno, onaj koji se tiče njihovog stava prema budućnosti savremenog teatra i njihovih ideja šta bi trebalo uraditi. Ako izuzmemo da 'je za razliku od Engleza, recimo, za nas pozorište ‘svečana prilika’, i ako izuzmemo da je slično i sa našim pozorišnim umetnicima koji su svi tako smrtno ozbiljni, da više živosti ima u krematorijumu, nego u prosečnom BG foajeu, skoro sva naša pozorišta pate od šizofrene repertoarske politike. U istom pozorištu gledamo Molijera, Gombroviča, Daliju Aćin i SF pisce, sve bez ikakve logike i reda'. O repertoaru beogradskih pozorišta slično misli i Maja Pelević i bez obzira što ističe 'Bitef teatar' i Pozorište 'Boško Buha', pozorišta koja su 'ove godine imala jasnu viziju repertora', ona predlaže 'temeljnu reorganizaciju kojoj bi prethodila brojna otpuštanja'. Njen kolega
Filip Vujošević pravac te reorganizacije vidi u 'razbijanju tradicionalnog shvatanja o piscu kao spoljnjem saradniku'.
Studenti i profesori
Kada bi dobio vlast na sto dana Dragan Nikolić bi pozvao kolege sa produkcije. 'Tu, pre svega, mislim na ljude koji rade ili su radili FIST (Festival studentskog teatra), i dao bi im apsolutnu vlast. Jer, mislim da je FIST najsvetlija tačka u skorijoj istoriji pozorišnog života u Srbiji'. On kaže da 'na fakultetu nema razumevanja za te mlade ljude koji su za Akademiju u dve godine učinili koliko većina profesora te visokoškolske institucije nije učinila za čitav svoj radni vek.'
Na kraju, poziciju mladih pisaca danas, njihove konkretne probleme i ono šta ih sve čeka, sumira Milena Bogavac: 'Kada ste mlad autor, svi očekuju da se zahvalite na pruženoj prilici da radite, a ne da (ne daj Bože!) tražite svoj honorar. Zbog bednih sto ili dvesta evra, upravnici šmekeri sakrivaće se po deset dana, i neće odgovarati na vaše pozive. Čovek mora da se ponižava da bi dobio ono što mu zakonski pripada. To kažem ne šireći priču na temu stalno zaposlenih glumaca i dramaturga koji primaju platu i ne rade ništa', zaključuje Milena Bogavac.
Željko Jovanović
