Izvor: Politika, 03.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna Nikola Tesla
O tome zašto nije pronađen koprodukcijski partner u Srbiji i kada će predstava Tesla Electric Company doći u Beograd
LJUBLJANA, septembra – Priča o čoveku koji je svojim izumima čovečanstvu doneo svetlo, radio, televiziju, koji je hteo da obuzda munje i gromove, zemlju i nebo, da dokuči najveće tajne svemira, koji je u svojoj glavi video genijalne slike dok je u sebi ponavljao rečenice iz Geteovog "Fausta", a koji je istovremeno bio nesiguran, prepun strahova, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << očajan zbog ogromne praznine neznanja i na kraju tako usamljen – već sama po sebi ima sve elemente potrebne za odličnu dramatizaciju. Tako je u ljubljanskim Križankama nedavno odigrana slovenačka premijera predstave Tesla Electric Company u režiji Tomaža Pandura, koja na neobičan način odslikava put Nikole Tesle od rane mladosti do trenutka najveće slave.
U amfiteatru na otvorenom, prekrivenim samo šatorskim platnom, publika je dva sata uprkos hladnoći (15 stepeni) pratila igru neonskih svetiljki, songove i ogromne pokretne sfere pomoću kojih je Pandur dočarao svoje poimanje Tesle i traganja za nedokučivim. U publici je bilo mnogo onih koji su potegli čak iz Zagreba. Neki su primetili činjenicu da Tesla fino govori maternji jezik, koji je naučio u Lici (iako predstava uglavnom teče na engleskom, nemačkom, mađarskom, slovenačkom i italijanskom jeziku, sa titlovima iznad pozornice), i da su od država pomenute Austrougarska i SAD, od gradova Budimpešta, Grac i Zagreb, a nekako se nije našlo mesto da u predstavi bude pomenut i Beograd – grad u kome, na kraju krajeva, leže zemni ostaci genija, Nikole Tesle.
Posle premijere u Udinama na festivalu Mitelfest, u avgustu je odigrano 10 predstava na Brionima, a ovim je Tesla dobio i slovenačku verziju, doduše bez Radeta Šerbedžije. Reditelj Tomaž Pandur nada se da će predstava o Tesli nastaviti svoj put, da će imati dugovečan život i doneti Teslinu misao u što više gradova i krajeva.
• Odakle ideja za predstavu o Tesli?
– To je tema koju ne tražiš, već te nađe. Tesla je počeo da me zanima još pre 15 godina, opsednut sam njim i njegovim izumima, to je nešto što je jače od mene, kao virus koji se useli u tebe i onda kopaš sve dublje i dublje... A kad sam uspeo da prodrem u dubine njegove misterije, tek tad sam potpuno "odlepio" na Teslu, na priču koja je istovremeno i čarobna i žalosna.
• Nije li u prethodnim državama Tesla bio nedovoljno cenjen i hvaljen, a sad kao da ga svi otkrivaju?
– To je tipično za naše balkanske prostore. Takvog planetarnog, galaktičkog genija smešno je prisvajati. Smešno je raspravljati da li je Tesla Srbin, Hrvat, Austrijanac, Mađar ili Amerikanac. Oni koji raspravljaju o tome ionako ništa ne shvataju. Tesla je tako grandiozan i tako je sudbonosno uticao na našu civilizaciju da je smešno sad trabunjati o tome šta je bio. Najzad, on sam nije imao problem te vrste, nije bio opterećen svojim korenima. Žalosno je da se istorija ponavlja i da je bilo potrebno 150 godina da mu ponovo grade spomenike na ovoj i na onoj strani. To je groteskno.
• Znate li gde su njegovi posmrtni ostaci?
– Zlatna urna je u Beogradu, u muzeju. Beogradski muzej Nikole Tesle ima veliku privilegiju zahvaljujući Teslinom nećaku gospodinu Kosanoviću, koji je bio uz njega kada je umro. On se pobrinuo za to da se Teslini posmrtni ostaci i deo ličnog arhiva prenesu u Beograd. Sjajno je da je tada uspeo da dobije tu kuću i napravi muzej. Bila je to krasna slučajnost i zasluga Teslinog nećaka, a ne politički ili državni projekat.
• Zašto je Rade Šerbedžija igrao Teslu samo na Brionima? Mediji su spekulisali da ste u svađi?
– Ne, to nije istina. Moja saradnja s njim je jedna od najlepših saradnji između režisera i glumca koju sam ikada doživeo. Rade je bukvalno stvoren za taj lik, a jednak je Tesli po istim istorijskim i političkim konotacijama. Rade je kao glumac velika, harizmatična ličnost i potpuno mi je jasno zašto ga je Kjubrik izabrao među svim glumcima na svetu da s njim preživi dve godine stvaranja filma "Široko zatvorenih očiju". Ukratko, rad s Radetom je za mene bilo sjajno iskustvo.
• Biće još prilike videti Šerbedžiju u ulozi Tesle?
– Apsolutno!
• Planirate li dolazak predstave u Beograd?
– Čekamo pravi poziv. Naravno da želim da sa "Teslom" nastupamo u Beogradu.
• Šta je problem? Optimalni uslovi?
– Ma, igramo mi i u neoptimalnim, teatar je živ organizam. Ono što je važno jeste da se stvore uslovi da je moguće igrati "Teslu" u Beogradu. Upravo teku pregovori na tu temu, ali još ništa nije fiksirano. Do kraja leta ćemo igrati još deset predstava u Zagrebu, Rijeci, Splitu, onda idemo na turneju u Španiju, Francusku, a dogovaramo se oko gostovanja u Japanu i Rusiji.
• To znači da ćete teško "udenuti" Beograd u tako pretrpan raspored?
– Naći ćemo uvek s velikim veseljem vremena za Beograd, samo da dobijemo pravi poziv.
• Kako to da u hrvatsko-slovenačkoj produkciji niste našli partnera i u Beogradu?
– Pokušavali smo da nađemo koproducijskog partnera u Beogradu još dok smo bili u preprodukciji projekta, kad su uz njega stale Hrvatska, Italija, Slovenija... Iz Beograda smo, međutim, dobili odgovor da ih projekat ne zanima.
• Od koga? Ministarstva kulture?
– Od institucija. Neću u to da se upuštam, važno je da je odgovor bio da ih projekat ne zanima. Zato ćemo pokušati da prvo odigramo predstavu tokom jednog velikog gostovanja u Beogradu, a posle mogu da odluče da li ih zanima projekat o Tesli ili ne.
• Zar nisu zakasnili, predstava je već na pozorišnim daskama?
– Naravno da nisu, jer pozorište je živ organizam. Najvažnije je da "Tesla" dođe u Beograd. Najzad, u Beogradu moj teatar i ja imamo najlepšu i najbolju publiku na svetu, zato je za mene svako gostovanje u Beogradu izuzetno važno i emotivno. Vidimo se u Beogradu, jer Tesla mora da se vrati Beogradu.
-----------------------------------
Kao filmska zvezda
– Za mene je osnovna inspiracija bila tajnovitost, misterija Nikole Tesle. Ako pogledate internet, videćete da je njegova slava jednaka harizmi raznih pop, rok ili filmskih zvezda. Tesla i njegova ideja još su u centru pažnje, a naša predstava pokušava da ga pronađe rastrgnutog između ekstrema – od glamura, preko najveće popularnosti u Njujorku i Americi do bede, siromaštva i kosmičke usamljenosti, u kojoj je proveo trećinu svog života. Za mene je rad na ovom projektu bio veoma poseban, jer se prvi put bavim literaturom koja nije pisana i zamišljena za pozorište. Postoji ogroman materijal, dokumenta i razne biografije, ali je ovde dramaturško-režiserski put bio u traganju za čistom metafizikom te ideje, te aktivne misli koju nazivamo Tesla – objašnjava Pandur.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 03.09.2006.]
