Izvor: Politika, 21.Jun.2011, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Taj mračni predmet želja

Pet žena reditelja takmiče se ravnopravno sa pet svojih muških kolega u glavnom takmičarskom programu Sinema siti festivala,u kojem su prikazani i filmovi „Crna Venera”,Abdelatifa Kešiša i „Kada napuštamo”,Feo Adalag

Glavni takmičarski program Sinema siti festivala u Novom Sadu, svojevremeno nazvan Exit Point (tačka izlaza), već tradicionalno nudi filmove koji ne pripadaju uobičajenoj bioskopskoj „mejnstrim konfekciji”, i svaki put filmovi iz ovog programa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stavljaju u fokus određenu problematiku koja tišti svet, a o kojoj se retko govori. Okupljeni na jednom mestu, ti filmovi čine da se publika na trenutak zaustavi, zapita nad njima i pitanjima koja otvaraju,i pokaže spremnost da sama traga za odgovorima.

Exit Point i ove godine čine fina autorska dela, različitih rediteljskih senzibiliteta, hrabra, beskompromisna i časna u načinu na koji portretišu savremeni svet, bez obzira da li su sa potpisom rediteljadebitanta (većina) ili sa potpisom iskusnog i poznatog autora.

Reč je o deset takmičarskih filmova, diskretnih, ali jasnih u pozicioniranju žene i ženskih likova u filmskim pričama, a njima je ove godine Exit Point i posvećen. Posvećen je ženi: ženi reditelju i autoru,i ženi kao inspiraciji filmskih priča. Posvećen je ženi potlačenoj, neshvaćenoj, necenjenoj, zanemarenoj, ali i ženi koja uprkos svemu tome ne gubi snagu i želju da se izbori za svoje mesto u neravnopravnom svetu.

Žena je ili motorna snaga u filmovima: „Crna Venera” Abdelatifa Kešiša, „Obilaznica” Bogdana Apertija, „Planina Bajo” Viktorije Galardi, „Limbo” Marije Sodal i „Kada napuštamo” Feo Adalag, ili je pokretačka sila svega drugog što se dešava u filmovima: „Kavasakijeva ruža” Jana Hrebejka, „Tamara Dru” Stivena Frirsa, „Crni hleb” Agustija Viljaronge, „Magarci” Morag Mekinon i „Crno i belo” Ahmeta Bojasoglua.

Prikazujući filmove pet ženskih i pet muških reditelja u glavnom takmičarskom programu, Sinema siti festival stavlja autorke u apsolutno ravnopravan položaj, bez ijednog zrnca sumnje, a kako to funkcioniše pokazali su i filmovi „Crna Venera” francusko-marokanskog barda Abdelatifa Kešiša i „Kada napuštamo” nemačke debitantkinje Feo Adalag.

I jedan i drugi spadaju u filmove takozvanog težeg sadržaja. Uz stilske bravure i estetiku teatra, Kešiš se bavi istinitom pričom, sudbinom crnopute Južnoafrikanke Sarči Bartman koju su početkom devetnaestog veka, u krajnje neljudskim i ponižavajućim uslovima eksploatisali pokazujući je po Londonu i Parizu kao divlju „afričku zver” i čuvenu „Otentot Veneru”. Kešiš neprestano ispituje publiku, zahtevajući od nje da istraži sopstveni odnos prema različitosti i humanosti. Impresivan film.

„Kada napuštamo” Adalagove, upire prstom na činjenicu da u pojedinim kulturama, kada žene prekrše svoje tradicionalne ili religiozne uloge, ili odaberu da napuste situaciju zbog koje su nesrećne ili u opasnosti, njihove porodice su obavezne čašću da ih kazne, vrlo često i smrću. Iako je ovaj običaj nezamisliv za veliki broj kultura, ubistva iz časti su još uobičajena u pojedinim društvima. Kroz životnu priču mlade nemačke Turkinje Umaj, koja napušta muža i tako „obruka” porodicu, Feo Adalag ocrtava poruku filma da su ubistva iz časti običaj mnogo stariji od islama ili bilo koje druge religije,i da zapravo nema mnogo veze sa verskom ideologijom. U pitanju je nešto sasvim drugo, pre svega iskonski potcenjivački odnos prema ženi.

-----------------------------------------------------------

Život i smrt filmske kritike

Jedan od dragocenih gostiju Sinema siti festivala je i Džerald Peri, čuveni američki filmski kritičar i profesor na akademiji u Bostonu, vrsan poznavalac jugoslovenske filmske komedije i prijatelj Srđana Karanovića, Slobodana Šijana i Vlade Petrića.

Peri je zajedno sa svojom životnom saputnicom i producentkinjom Ejmi Gerer i bostonskim montažerom Aleksandrom Sašom Lekićem, publici predstavio svoj dugometražni dokumentarac „U slavu filmovima: priča o američkoj filmskoj kritici”. Kako je njegov film uzbudljiva i zabavna istorija filmskog kriticizma, Peri je bio zamoljen da učestvuje u jednočasovnoj radionici na temu „Život i smrt filmske kritike”, tokom koje je između ostalog rekao :

„Pojavom Interneta i blogova svako je postao filmski kritičar i svako ima priliku da komentariše autorska ostvarenja. Iako je ovo opasno, ja i dalje verujem u život ozbiljne filmske kritike, smatram da je ona neophodna i da je preko potrebno da kritičari razgovaraju sa publikom i učestvuju u debatama”...

Dubravka Lakić

objavljeno: 22.06.2011

Nastavak na Politika...

Beta: Film Beli beli svet na Sinema sitiju