Izvor: TvojPortal.com, 06.Dec.2011, 15:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svira pijanista Folker Bertelman
Izvor: dnevnik.rs
U sredu 7. decembra u 20 časova u Studiju „M“ nastupiće pijanista i kompozitor Folker Bertelman iz Dizeldorfa, čije je umetničko ime Hauška. Njegov nastup je sedmi u ciklusu „Nove uši za novu muziku“, koji je pokrenula naša pijanistkinja Branka Parlić. Ulaz je slobodan.
Hauškin rad se zasniva na istraživanju mogućnosti „prepariranog klavira“- razigrane, slobodne intervencije na klaviru koji je oduvek važio kao instrument čistog >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << zvuka.
- Folker istražuje i utiče na ishod novog zvuka stavljajući u instrument smotuljke od kože, filc i gumu između žica; oblaže čekiće aluminijumskom folijom ili nekim grubim materijalom; stavlja metalne zapušače na žice, obmotava gitarske žice oko žica klavira, ili ih pričvršćuje lepljivom trakom. Ovakve modifikacije dovode do niza neobičnih šumova, bubnjanja, struganja, vibriranja, rezonirajućeg zvuka koji usmeri pažnju na sam komad ili pak na intirigantnu, pomalo neobičnu strukturu objašnjava naša pijanistkinja Branka Parlić.
Umesto da teži za nekom čistom akademskom perfekcijom, Folkerovo izvođenje je, po rečima Branke Parlić, inspirisano, koliko modernom elektronikom ili indonežanskim Gamelanom, toliko i klasičnim pristupom. Uz intervencije na samom instrumentu, klavir postaje mašina koja proizvodi ritmove jednako koliko i melodije. Ponekad, svojim kompozicijama dodaje i neklavirske zvuke, kao što su sintisajzer, ritam mašine, električni bas ili akustične instrumente, vibrafon, gudače ili duvače, na primer.
- Njegovi komadi izgledaju kao male ritmičko- melodijske vinjete ili kakve tihe balade koje imaju svoje korene u istočnoazijskim harmonijama, potom u minimalizmu Rajha, Glasa, Najmana i drugih, zatimu muzici Satija i Ravela, u delima kompozitora 20. veka Kauela, Kejdža, Perta, Denisova, kao i umetnika iz radikalne grupe „Fluksus“ koja je bila aktivna ’60-tih godina prošlog veka- ukazuje Branka Parlić. - Prateći Hauškin razvojni put, vidimo da se interesovao za Bartokovog savremenika Henrija Kauela, koji je tretirao žice na klaviru kao da je u pitanju citra. Kauel, kompozitor iz Kalifornije, uticao je na Džona Kejdža koji je kroz svoje sopstvene eksperimente redefinisao pravila klavirskog zvuka i izvođenja. Umetao je šrafove i vijke između žica, delove plastike ili gume i sve to radi oblikovanja novog zvuka. Na taj način dobio je efekat udaraljki. Ono što se postavljalo kao pitanje u vezi klavira sa čekićima od vremena kada je konstruisan, odnosno da li je žičani ili udarački instrument – Kejdž to pitanje ponovo definiše. Sa razigranom elegancijom rešio je problem udaraljki i dobio nove odgovore, čija forma i zvuk veoma podsećaju na indonežanski Gamelan orkestar.
Hauška je objavio dva albuma za izdavačku kuću „Karaoke Kalk“: „Substantial“ (2004) i „The Prepared Piano“ (2005).
N. P-j.
pijanista Folker Bertelmanciklus „Nove uši za novu muzikuStudio „M“Branka Parlić.
