Izvor: Politika, 20.Maj.2012, 13:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve boje Noći muzeja
Bogat program objedinio je nostalgičare, sujeverne, likovne sladokusce, ljubitelje zaostavštine Nikole Tesle i brojne mališane
Čak i tokom večeri kada se igralo veliko finale Lige šampiona i Novak Đoković borio za finale Rima bilo je živo u „Noći muzeja”.
Ako utisak ne vara, među publikom koja je pohrlila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da u Beogradu obiđe više od 67 lokacija s preko 100 programa bilo je ipak više pripadnica lepšeg pola. Razumljivo, rekli bi zagriženi ljubitelji fudbala. I širom Srbije, tačnije u 65 mesta, posećivale su se kulturne institucije. Počev od Novog Sada, preko Užica, Kragujevca, Šapca, Subotice, Niša, Inđije do Vranja, Bora i Zrenjanina. Prvi put ove godine program se održavao i u Apatinu, Gornjem Milanovcu, Lepenskom Viru.
U glavnom gradu počelo je fanfarama s Vojnog muzeja na Kalemegdanu tačno u 18 sati a završilo se u ranim jutarnjim časovima ko zna gde... Samo su najambiciozniji obišli sve.
Ispred Narodne biblioteke – brojni nostalgičari. Privukle su ih, kažu, dve stvari: postavka koja je posetioce vratila u tridesete godine prošlog veka i čak tri koncerta. Umesto u uobičajenoj tišini, među knjigama, posetioci su uživali u kvintetu „Infinity”, horu „Lučinuška” a potom i čajanci „Timeline” i zvuke starih ploča i pesama koje su slušale bake mnogih od nas. Jedna dama s Voždovca evocirala je s nama, nakratko, uspomene:
– Tog lepog vremena između dva rata u Beogradu prvo sam se podsetila gledajući film „Montevideo, bog te video”. Rešila sam onda da večerašnji obilazak počnem upravo ovde, u Narodnoj biblioteci. Tačno znam kuda ću dalje, pošto ovde pokrenem emocije...
Malo pre ponoći ispred ovog zdanja koje je nedavno i renovirano, veselo je bilo uz zvuke kvinteta limenih duvača „Brass Sense”.
Kontroverzna „Svečana slika” Miće Popovića bila je poslastica za sve likovne sladokusce. Ona je bila jedini eksponat u Nacionalnoj galeriji. Kroz „izložbu samo jedne slike” ekipu „Politike” specijalno je provela dr Milica Živadinović, koja je na Univerzitetu u Parizu doktorirala na temu „Mića Popović, Prikaz umetnika kroz autoportret i epohe kroz umetnikov opus”.
– Važnost ove slike Miće Popovića ogleda se i na internacionalnom planu. Iako sliku niko nije video, osim nekolicine Mićinih najbližih prijatelja koji su u strogoj tajnosti obišli izložbu koja je u Kulturnom centru Beograda 1974. godine bila zabranjena za publiku, ona je izazvala pažnju međunarodne medijske javnosti. Holandske novine su pisale, na primer, o tome zašto „Beograd ne voli kraljicu Julijanu”.
Etnografski muzej (foto Tanjug)
Etnografski muzej, tradicionalno, pun. Tema – sujeverje. I ko je hteo i ko nije hteo, da bi ušao u zgradu morao je ispod merdevina. Publika raznih godišta zabavljala se prisustvujući razbijanju ogledala, gatanju koje predviđa budućnost ili čitajući poruke slične ovima: „Ako ti izađe plik na jeziku, neko te ogovara” ili „Ako te svrbi levi dlan, dobićeš novac”. Na spratu je čekao kosovski vez.
Ovoga puta premijerno Noć je bila posebno osmišljena i za najmlađe. Jer, Muzej nauke i tehnike otvorio je vrata Dečjeg muzeja. Bilo je tu pegli i šporeta, lutki i meda, malih komada nameštaja, automobila, konjića za ljuljanje… Jedan mališan, odgovarajući na pitanje šta planira da vidi tokom ove noći, rekao nam je: „Sve!” Njegovi drugari, inače gosti iz inostranstva, dodaju: „Sledeća stanica je Muzej Nikole Tesle”.
A tamo, naravno, red. Kao i uvek. Iako svoje blago ova institucija nije pokazala prvi put, deo intime slavnog naučnika i izloženi predmeti iz njegove sobe u Njujorku, gde je proveo poslednju deceniju života, bili su dovoljno intrigantni.
Mnogi su iskoristili još jednu mogućnost – da se oprobaju u ulozi voditelja „Dnevnika”. Ko je hteo to je učinio u studiju RTS-a dok su se, za one tradicionalnije, maketa manastira Raške škole pravile u Galeriji fresaka.
I u ostalim gradovima bilo je raznovrsno. Novi Sad predstavio je, između ostalog, početke najpopularnijeg muzičkog žanra – rokenrola. Poseban kuriozitet bila je izložba „Umetnost marginalija” u galeriji „Podrum”, gde su prvi put bili prikazani crteži-portreti koje su uradili političari s prostora bivše Jugoslavije – Slobodan Milošević, Dragoljub Mićunović, Milan Kučan i mnogi drugi.
U cilju razvijanja ekološke svesti Niš je najmlađu populaciju upoznao sa ekološkim problemima i načinima da se oni prevaziđu, dok su se Užičani upoznavali s razvojem železnice u ovom kraju, od dolaska prvog voza 1912. godine pa do Prvog svetskog rata. U ponudi su bili i lapidarijum antičkih spomenika i spomen-kompleks Kadinjača. Postavka „Istorija nastanka vojne industrije u Srbiji” u Kragujevačkom muzeju „Stara topolivnica” pratila je razvoj kragujevačke vojne fabrike, od njenog osnivanja 1853, a poseban događaj bila je izložba radova prvog srpskog i kragujevačkog fotografa Anastasa Jovanovića.
Na kraju mora se priznati – najave organizatora da će noć koja je za nama biti najinteraktivnija do sada bile su potpuno tačne.
M. Dimitrijević
Odlična poseta „Noći muzeja“
Agencije javljaju o odličnoj poseti ovogodišnje „Noći muzeja“: samo u Beogradu i Novom Sadu zabeleženo je 320 000 posetilaca, dok je najveće interesovanje bilo za posetu Belom dvoru, saopštila je umetničko-produkcijska grupa „Noći muzeja”.
Noć muzeja je u isto vreme održana u 40 zemalja Evrope, 65 mesta u Srbiji, 67 lokacija u Beogradu i 50 u Novom Sadu.
Za osam sati trajanja, Beograd je zabeležio 220.000 poseta a najveće interesovanje izazvala je noćna šetnja u Belom dvoru, povratak u tridesete u Narodnoj biblioteci Srbije, azijski ratnici i borbe kendo majstora u Vojnom muzeju i premijerno prikazana soba iz hotela „Njujorker” u Muzeju Nikole Tesle.
Tajnu lokaciju, Kuću Alekse Krsmanovića u kojoj je proglašena kraljevina SHS, obišlo je 500 najvernijih fanova Noći muzeja.
U devetoj Noći muzeja, Kragujevac je sa 22 lokacije u gradu zabeležio rekordni broj poseta, čak 15.000.
Tvrđava u Nišu bila je mesto akcije, a posebni doprinos dale su galerije koje su aktivno učestvovale u ovogodišnjoj manifestaciji. Niš je bio budan duboko iza ponoći, a 32 mesta u gradu i 25.000 poseta dokaz je dobre atmosferu u ovom gradu.
Narodni muzej bio je mesto susreta u Šapcu, dok je izložba o 150 godina od rođenja Janka Veselinovića u Šabačkoj biblioteci bila deo porodičnih tura. Organizovane školske posete doprinele su brojci od 27.000 ulazaka u devetoj Noći muzeja koja je u Šapcu bila organizovana na devet mesta u gradu.
U Subotici najveće interesovanje bilo je za program u Gradskom muzeju koji je zabeležio 6.000 poseta dok su Irig i Gornji Milanovac prvi put predstavili svoje programe znatiželjnim posetiocima devete Noći muzeja. Tanjug
objavljeno: 20.05.2012.
Pogledaj vesti o: Novak Đoković finale, Finale Lige Šampiona, Liga Šampiona, Kragujevac, Subotica
