Izvor: Blic, 12.Maj.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki grad ima dušu, kao čovek
Slavni američki arhitekta poljsko-jevrejskog porekla Danijel Libeskind bio je gost Beogradske nedelje dizajna. Ako ste poslednjih godina u neverici gledali sulude konture novih zgrada širom sveta, koje kao da se opiru zakonima fizike, neka od tih zdanja, znajte, projektovao je Libeskind. Najpoznatiji po zgradama Jevrejskog muzeja u Berlinu, Muzeja imperijalnog rata u Mančesteru i Muzeja umetnosti u Denveru, Danijel Libeskind će u istoriji svetske arhitekture ipak najverovatnije ostati zapamćen >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao autor novih zgrada na mestu Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, pod imenom Freedom Tower (Kula slobode).
Angažovana strana njegovog rada naišla je na lep prijem kod publike na konferenciji u hotelu „Jugoslavija", a sam Libeskind kaže da Beograd smatra važnim mestom u svom životu, jer je još kao dečak u Poljskoj pratio dešavanja u Jugoslaviji. Osim toga, traumatična iskustva njegove porodice u sovjetskim gulazima i nacističkim logorima učinila su ga posebno osetljivim na društva pritisnuta autoritarnim istorijskim nasleđem.
- Trenutno živimo u novoj arhitektonskoj renesansi, kada kao i u šesnaestom veku ljudi ponovo otkrivaju nove mogućnosti izgradnje - kaže Libeskind i dodaje: „Graditeljstvo iz autoritarnih vremena otkriva taj jezik moći, a mislim da nova arhitektura pokazuje ono najbolje u demokratiji, a to su pluralizam i težnja da se razume istorija nekog grada". Nakon izlaganja u prepunoj konferencijskoj sali u „Jugoslaviji", Libeskind je učestvovao u panelu o inicijativi za obnovu Starog sajmišta, lokacije na kojoj je tokom Drugog svetskog rata bio nacistički logor smrti.
Na pitanje „Blica" kako uspeva da stravične događaje, kao što su Holokaust i Jedanaesti septembar, pretvori u zgrade, Libeskind odgovara: „Upravo tako što od toga nećete napraviti zgradu! Potrebno je napraviti mesto koje je važno ljudima, u koje je ugrađeno živo sećanje, nešto što će biti važno i onima koji će doći posle nas. Takođe, važno je podsetiti ljude na to da je Njujork otvoren, slobodan i pluralističan grad, istaći tugu koja obavija ceo taj dramatičan događaj, ali i novo rađanje iz pepela. Mislim da moj projekat odaje počast žrtvama, ali isto tako obnavlja Menhetn."
Zanimljivo je da je Jevrejski muzej u Berlinu otvoren 11. septembra 2001. godine, nekoliko sati pre terorističkih napada na Njujork. „Sećam se da sam nakon otvaranja Muzeja u Berlinu rekao kako je, izgleda, konačno došlo vreme kada ću moći da se bavim projektima koji nemaju veze s istorijom, ali samo nekoliko sati kasnije, istorija se opet dešavala, i to u uživo na televiziji. Upravo zbog toga su projekti sećanja toliko važni."
Kompjuterska prezentacija budućeg memorijalnog centra na mestu Svetskog trgovinskog centra (Ground Zero), koji je Libeskind projektovao tako da bude omeđen putanjama aviona koji su 11. septembra udarili u kule bliznakinje i okolnim ulicama, ostavila je publiku bez daha. Kada konačno bude završen, taj centar će promeniti siluetu Njujorka, kojom će ubuduće dominirati Freedom Tower, zgrada koja oblikom podseća na Kip slobode, a koja je visoka 1.776 stopa (godina sticanja američke nezavisnosti). Libeskind kaže da je na tu ideju došao kada je kao dečak brodom doplovio u Ameriku, a prva stvar koju je video bio je Kip slobode. Spisak Libeskindovih dela govori da je veoma posvećen čuvanju uspomene na istorijske događaje koji su uticali ili na njegov ili na život njegove porodice.
„I istorija vaše porodice zauvek je upisana u vašu svest. Ali, važno je uvek naći i nešto pozitivno, neki razlog za nadu. Isto se dešava i sa gradovima, jer i danas postoje podeljeni gradovi kojima je potrebna pozitivna energija i nada. Gradovi su kao udžbenici iz istorije na otvorenom i važno je da arhitektura prati tu istoriju, tako da nudi i neki izlaz, neko svetlo na kraju tunela. Arhitekturi je takav optimizam urođen", kaže Libeskind.
Danijel Libeskind je u arhitekturu ušao tek u 43. godini, kada je poslao svoj rad na konkurs za Jevrejski muzej u Berlinu. Pre toga je bio profesionalni klasični muzičar i profesor na fakultetu.
- U arhitekturu nisam ušao na tipičan način. Možda se zbog toga i razlikujem od drugih kolega, jer sam se trudio da pronađem neki novi put zasnovan na kulturi i dubokim vezama sa gradom, a ne samo na novcu i pukoj veličini zgrada.
Poseban kuriozitet predstavlja činjenica da Danijel Libeskind sve svoje projekte crta ručno, dok kompjuterske poslove obavljaju arhitekte u njegovom studiju. Zato je pomalo nestvarno delovalo njegovo izlaganje, tokom kojeg je, objašnjavajući svoje futurističke projekte, u nekoliko navrata pokazao da se ne snalazi najbolje sa računarima. Ipak, to ga ne sprečava da bude jedan od najtraženijih svetskih arhitekata koji redovno pobeđuje na konkursima. „Lako je pobediti na konkursu, potrebno je izgraditi to što ste nacrtali! Arhitektura nije posao za sprintere nego za maratonce. Za Jevrejski muzej bilo je potrebno trideset godina."
O Beogradu i Korbizjeu
Za Beograd Danijel Libeskind kaže da je „veoma lep, veoma evropski grad". Na opasku „Blica" da je Le Korbizje svojevremeno rekao da je Beograd najružniji grad na najlepšem mestu, Libeskind dodaje: „Za mene ne postoje lepi ili ružni gradovi. Grad je za mene smislen, organski entitet, ne čine ga samo nacrti zgrada, već i njegova istorija. Grad se ocenjuje kao čovek, ne po tome kako izgleda, nego po njegovoj duši. To što je Le Korbizje rekao da je Beograd ružan, samo pokazuje da on dolazi iz autoritarnog viđenja arhitekture. I za Varšavu se često čuje da je ružna, ali za mene je ona lepa, sa svom svojom patnjom i traumatičnom istorijom."
Budući „Freedom Tower" u Njujorku na mestu nekadašnjeg Trgovinskog centra
Muzej u Torontu
