Izvor: Politika, 18.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suština glume je izbeći laž
Neverica i emocije prve su reakcije dramskog umetnika Pavla Pekića na vest da je ovogodišnji dobitnik ugledne glumačke nagrade "Miloš Žutić" Saveza dramskih umetnika Srbije.
Pekić je nagrađen za najbolje glumačko ostvarenje izvedeno u našim profesionalnim pozorištima od 30. juna prošle do 30. juna ove godine, za tumačenje lika Svetozara Ružičića u predstavi "Pokondirena tikva" Jovana Sterije Popovića u režiji Marka Manojlovića, u produkciji Narodnog pozorišta iz Kikinde.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– Znao sam da sam jedan od kandidata za ovo visoko priznanje, ali da ću ga baš ja dobiti nisam mogao da verujem. Zato je moja radost što sam osvojio nagradu "Miloš Žutić" još veća. Imao sam čast da upoznam Miloša Žutića i da se divim tom savršenstvu spoja glumačke radnje, verbalnog izraza i telesne izražajnosti. Reditelj Manojlović je iščitao Sterijinu "Pokondirenu tikvu" u novom svetlu, a samog Svetozara Ružičića želeli smo da predstavimo kao jadnog zaluđenika koji iskreno želi da taj mračni svet Srbije napravi što lepšim – kaže Pekić.
Lepo raspoloženje zbog dobijanja priznanja, ipak, nije poremetilo Pekićeve obaveze. Sa laureatom nagrade "Miloš Žutić" razgovarali smo pre početka probe predstave "Posle zabave" Tanje Ilić, u režiji Alise Stojanović u Beogradskom dramskom pozorištu. Prethodne večeri tumačio je Jozefa u "Amadeusu" koji je već večeras ponovo na repertoaru BDP-a, kao pedeseto, jubilarno izvođenje.
Pavle Pekić, bratanac pisca Borislava Pekića, odrastao je u sredini u kojoj se negovala ljubav prema umetnosti. To je uticalo da se od najranijeg detinjstva odluči za glumu. Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu završio je u klasi Vlade Jevtovića. Do sada je radio u Beogradskom dramskom pozorištu, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, pozorištu "Boško Buha"... Ostvario je zapažene uloge u predstavama "Suparnici", "Koštana", "Snežna kraljica", "Virus", "Malajsko ludilo" "Frederik ili Bulevar zločina", "Mletački trgovac", "U Edenu, na Istoku".
– Više mladih ljudi koji ozbiljno nose repertoar beogradskih pozorišta ne mogu da budu primljeni u stalni angažman. Sa drugim profesijama to nije slučaj. U nekom smislu to je u redu, tako se funkcioniše na Zapadu, potpisuješ ugovore i kada dobiješ angažman nisi osiguran kao "beli medved" i ne možeš da kažeš sebi "ja neću ništa da igram ". Razumljivo je zašto je to tako, gluma i jeste profesija koja je nestabilna i za najveće glumce, za prave zvezde. Nikada niste sigurni za budućnost ukoliko se ne trudite i ne radite, ali mi živimo u sistemu koji je još daleko od idealnog, tako da nemamo ni zdravstveno, ni socijalno osiguranje – kaže Pekić.
– Suština glume je izbeći laž, reći istinu. Mehanizam koji otvaraš – dodaje Pekić – tumačenjem tuđeg teksta, tuđih emocija jeste vrlo delikatan. Proizvesti tu emociju i plasirati je, to je pitanje istine, pitanje koliko ću iskreno verovati u ono što radim, i koji je smisao svega toga – naglašava Pekić.
– Živimo u dobro poznatom sistemu – dodaje sagovornik – svi znamo osnovnu istoriju, da ovde praktično nikada nije mogao da se formira aristokratski sloj. Kada kažem aristokratski, ne mislim u pežorativnom smislu, mislim na generacije onih koji su zaradili da mogu da se školuju u dobrim školama, da rađaju decu i da ih vaspitavaju u skladu sa pravilima Evrope. Kod nas se to nije kontinuirano dešavalo... jedna-dve generacije uspeju u tome, onda dođe revolucija, prevrat, smenjuju se vladari, kao da smo po veličini Indija ili SAD. Ali, to je naš usud.
– Možda iz toga možemo da izvučemo i poneku pouku: ako se živi u nekom periodu u kojem postoje slične mogućnosti za obrazovanje, za napredovanje, onda, makar zvučalo kao utopija, neka se tome i dalje teži.
[objavljeno: ]
