Izvor: Blic, 25.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Super
Super
Nema nikakvih dilema u vezi sa činjenicom da rokenrol i dobre forme popa na ovdašnjoj sceni ne dobijaju priliku ni da budu prikazane na adekvatan način, a kamoli postignu nivo popularnosti koji obezbeđuje isplativost i materijalne preduslove za nastavak i razvoj karijere. Da bi se tako nešto prevazišlo mora postojati najpre svest o stvarnom stanju, a zatim i plan kako da se ono, isključivo u datim i nijednim drugim okolnostima, prevaziđe.
Obrisi takvog plana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << naslućuju se u jesenjoj najavi izdavačke kuće 'Automatik', koja pokriva nekoliko različitih žanrovskih terena. Najupadljiviji iskok iz uobičajene srpske pop šeme predstavljaće svakako novobečejski sastav 'Super s karamelom', čiji promotivni disk sadrži tri numere koje obećavaju ozbiljan pomak. Sa dva energična i uzbudljiva ženska vokala u prvom planu i temama izvučenim direktno iz tmurne, ali očigledno inspirativne svakodnevice čijoj obradi pristupaju otvoreno, agresivno i duhovito, 'Super s karamelom' ne bi morao da brine za budućnost ni u jednoj zemlji koja budućnost ima. Tu, naravno, dolazimo do uvek aktuelnog problema s obzirom na to da je ovde i sadašnjost prilično maglovit i potpuno amorfan pojam.
'Super s karamelom' primećuje, istražuje i zahteva sasvim normalne stvari i obraća se na istoj ravni svim ljudima kojima je 'dvadeseta tek', a na pitanje 'Koji je bio moj greh?' nemaju pravi odgovor, jer ga i ne mogu imati. Eksplozivni, razoružavajući promotivni paket 'Super s karamelom' ('Mrzim takve žurke', 'Let' i 'Debela devojka') uvod je – ili je stvarno sve, ali baš sve, otišlo dođavola - u sledeću veliku stvar na domaćoj sceni.
Televizija, ipak
Pojmovi 'mediji' i 'robovanje' imaju mnogostruke korelacije i bogatu istoriju. O tome postoji obimna literatura, a bogami i zastrašujuća praksa. Između ekstremnih polova tih odnosa koji su započeli gebelsovskim otkrićem medijske propagande na porobljavanje masa, pa do najnovijeg domećeg specijaliteta, gde se i sami novinari mogu tretirati kao roblje; dakle kao neko bez sopstvene savesti, mišljenja, pa čak i bez fizičkog integriteta, stoji čitav spektar rafiniranijih oblika manipulisanja svih od strane svih u tim odnosima.
Da čitava stvar ne ostane na udaljenom državnom ili teorijskom planu, odnosno u krugovima državnih i intelektualnih elita, pobrinula se srpska palanka. A palanka je, često i nepravedno opisivana kao učmala i autarhična sredina, uvek imala potrebu da održava vezu sa savremenim svetskim zbivanjima, samo na svoj, specifičan način.
Tako je ovih dana i jedan grad u unutrašnjosti Srbije dao svoj do sada neviđen doprinos razvoju odnosa među pojmovima 'mediji' i 'ropstvo'.
Naime, po čaršiji se uveliko priča da je lokalna gradska televizija, koja se poduže preparira za prodaju, našla kupce iz Indije. Čuli ljudi da se u scru Srbije prodaje srce njene stvarnosti i sasvim neuobičajeno, ali sasvim svetski, obratili se domaćim medijskim šefovima (u daljem tekstu: prodavci) sa obaveštenjem da su zainteresovani za kupovinu narečene kuće. Hrabro, nema šta! Svakako, zatražili su istim mejlom i neke sitnice tehničke prirode: da im se odobri mesec dana boravka radi upoznavanja sa radom i kvalitetima robe koju kupuju, pa da im se u tom smislu pošalju i garantna pisma. Priča se još da su poslali i svoj meni s obzirom da su vegetarijanci i da je trebalo da dođe njih ukupno sedmoro.
Ljubazni prodavci poslali su im garancije i kombi koji je trebalo da ih sačeka na beogradskom aerodromu, ali se sedam hrabrih Indijaca u zakazani dan nije pojavilo. Čitavih dvadeset i četiri časa se nije znalo šta im se dogodilo na međunarodnom letu za Beograd. Nestali su kao u 'Zoni sumraka'. Niko nije znao da kaže da li su oteti pre, u toku ili nakon sletanja. Prodavci, koji su tragali za njihovom sudbinom, nisu imali sreće... sve dok se nije pojavio jedan inspektor policije iz Niša. Tek tada su doznali da je sedam hrabrih Indijaca, ne bez spektakularne akcije, sletelo pravo u niški zatvor i to čitav dan ranije od zakazanog dolaska.
Šefovi pomenute medijske kuće, privedeni su u Niš radi informativnog razgovora, a tom prilikom su se i sami informisali da sedam hrabrih Indijaca radi, vrlo hrabro, na trgovini belim robljem i da su im oni obezbedili uverljivu garanciju da se na miru bave svojim hrabrim poslom zbog kojeg ih uostalom goni i sam Interpol...
I tako je, valjda prvi put u istoriji, prodaja jedne televizije poslužila da omogući prodavanje ljudi. Ipak, kao i sa parama; propaganda na propagandu ide. Pa ispade i ovo samo još jedan argument u korist TV-a, ma kakav program ona imala. Jedan moj komšija reče: 'Ja, budala, rasterujem decu ispred televizora i guram ih na ulicu da ih tamo pretvore u belo roblje'.
