Izvor: Politika, 11.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suđenje Pinteru
U oštrom protivljenju bombardovanju Srbije, autor Aleksandar Saša Dunđerović pronašao lični odnos sa nobelovcem
KRAGUJEVAC – U okviru prvog "JoakimInterFesta", pozorišnog festivala malih i eksperimentalnih scena, jutros je u Kragujevcu, mada nije bio u zvaničnom delu programa, odigran pozorišni performans pod nazivom "Suđenje Pinteru". Predstava je počela tačno u ponoć, a sa njenim autorom, Aleksandrom Sašom Dunđerovićem, pozorišnim rediteljem i profesorom režije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i advertajzinga na Univerzitetu u Mančesteru, razgovarali smo pred početak prve i jedine probe.
Prema njegovim rečima, ovakav pristup pozorišnoj umetnosti, a reč je o predstavi instalaciji, nije novost u Srbiji, mada je, kako kaže, interesantno to što su akteri o svom učešću obavešteni samo 24 sata pre nego što će stupiti "na scenu". A ona se jutros prostirala od zgrade Teatra "Joakim Vujić" u centru grada sve do bombardovanih delova kragujevačke "Zastave" na suprotnoj obali Lepenice. Igrali su, zajedno, engleski studenti glume sa Univerziteta u Mančesteru i članovi ansambla kragujevačkog pozorišta.
S obzirom na to da ideološku potku performansa čini govor Harolda Pintera koji je održao povodom dobijanja Nobelove nagrade za književnost ove godine, a koji je, sadržavajući u sebi kritiku zvanične američke politike, izazvao burne reakcije svetske kulturne i političke javnosti, autora Dunđerovića smo pitali o njegovom pristupu dramskom piscu Pinteru.
– Ovo je godina kad se svuda u svetu pozorišnim predstavama i različitim projektima proslavlja delo Harolda Pintera. U tom kontekstu je i ovaj performans. U predstavi se koristi autentičan radiofonski zapis Pinterovog govora povodom dobijanja Nobelove nagrade, koji oštro poziva na svest čovečanstva u kontekstu američkih "oslobodilačkih ratova" koji su svuda ostavili fatalne posledice. S obzirom na to da je bio izraziti protivnik bombardovanja Srbije, a koja je, kako se ispostavilo, bila prethodnica Avganistanu i Iraku, ja sam u tome našao lični odnos sa ovim književnikom – naglasio je autor performansa.
Dunđerović se u Kragujevcu obreo posle dugogodišnjeg odsustva iz Srbije. Režiju je završio u Beogradu, njegova "Čežnja pod brestovima" izvođena je osam godina u Narodnom pozorištu, ali je posle toga krenuo put SAD-a i Kanade, da bi se posle petogodišnjeg londonskog iskustva skrasio u Mančesteru, na čijem je Univerzitetu sada profesor režije i šef katedre za glumačku praksu.
– Do 2000. nisam dolazio u Srbiju zbog Miloševića, a posle toga su se javile prve indikacije moguće saradnje sa prestoničkim pozorištima koje, mada sam rođen u Beogradu, nikad nisu ostvarene. Zato sam sada u Kragujevcu i mislim da je to prava stvar, jer Beograd je zatvorena i samovoljna sredina, koja još uvek tavori u kulturnom prostoru iz davnih osamdesetih. Posle svih ovih godina ne vidim da se bilo šta promenilo u umetničkom diskursu. Još se ta trula građevina oslanja na nekakve Bitefe i Bemuse, a u Londonu, na primer, svaka pozorišna godina počinje sa potpuno novim konceptom. Istovremeno, Beograd guši i sve van njega, pa je moj dolazak u Kragujevac i neka vrsta promocije neophodne kulturne regionalizacije – rekao je Dunđerović.
O samoj predstavi nije mogao ništa više da nam kaže, jer, kako je naglasio, ni on ne zna kako će sve izgledati i kako će se završiti.
Brane Kartalović
[objavljeno: 11.10.2006.]
