Izvor: Blic, 20.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stidim se što se ne stidim
Stidim se što se ne stidim
Kraljevo - Poslednjeg dana Žičkog duhovnog sabora 'Preobraženje 2001' juče je u trpezariji Manastira Žiča gradonačelnik Kraljeva dr Ljubiša Jovašević uručio Matiji Bećkoviću visoko duhovno priznanje, Žičku hristovulju.
Ovaj skup i Matiju Bećkovića telegramom je pozdravio Vojislav Koštunica rekavši da ispred Bećkovićevog imena nije potrebno pisati odrednicu književnik, pesnik ili nešto drugo, jer jedan je Matija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Predrag Palavestra je govorio o poeziji Matije Bećkovića sa akcentom na poemu 'Čiji si ti mali' a poeziju dobitnika Žikče hristovulje čitao je glumac Nebojša Dugalić.
Na kraju svečanosti Matija Bećković je izgovorio svoju besedu pod naslovom 'Stid' u kojoj je između ostalog rekao.
- Zamrsiti se - jedan je od hrišćanskih grehova. A mi Srbi smo se, i kao pojedinci i kao narod, i pored takvih temelja, žilišta, žiža i žiški - toliko zamrsili, da ne samo što ne umemo naći kraj koncu, nego se često čini da je i celo klupko naše nacionalne sudbine ispalo iz naših ruku i da se na naše oči kotrlja niz strmen vremena.
Govoreći o jeziku i poeziji dobitnik Žičke hristovulje se upitao: 'Još ne znamo ko kome gospodari, mi jeziku ili jezik nama izražava li on nas, ili samoga sebe. Jesmo li podanici jezičkog zakonodavstva, ili ćorave koke koje natutavaju na zrna slučajnošću jezika. Pesma je sama sebi dozvola i podređena zakonima poezije. U svakom slučaju, jezik zna više o nama nego mi o njemu. Recimo, krilatica 'Ćeraćemo se još' koja nas bolje poznaje nego mi nju i više govori nego mi o njoj. Kod nas se događa još nešto što se nije događalo ranije. Nekada su čitaoci napuštali pesnike, sada se čini da od poezije odustaju i pesnici i književni tumači i mislioci a ostaju joj verni čitaoci. Oni odnekud dolaze i prekrajavaju o svom trošku, možda i zato što o njima niko ne brine. Odustajanja od poezije znači odustajanje od čoveka'.
Svoju besedu o stidu Matija Bećković je juče u Manastiru Žiča zaključio rečima: 'I ja na kraju ove nemušte zahvalnice na časti koje ste mi ukazali moram da kažem da se pomalo stidim što se više ne stidim'. D. Marković
