Izvor: Politika, 14.Mar.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stečaj ili opstanak „Avala filma”
Šta država želi od „Avala filma”, pitanje je koje će danas postaviti rukovodstvo i sindikat preduzeća našeg najstarijeg filmskog studija
Rukovodstvo i sindikat preduzeća „Jugoeksport Avala film internacional” održaće danas u podne u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Beogradu konferenciju na kojoj će, još jednom, nadležnim organima postaviti pitanje: „Šta država želi od ’Avala filma’ – stečaj ili opstanak?”. Namera je da se ukaže na problem propadanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Avala filma” koji se ne rešava godinama.
Prvog novembra 1990, posle referenduma među zaposlenima, „Avala film” je pripojen preduzeću „Jugoeksport”. Polovinom maja 1991, usvojen je akt o osnivanju deoničkog društva „Jugoeksport Avala film internacional” (51 odsto pripada „Jugoeksportu”, a 49 odsto „Avala filmu”). Od tada do danas pravni status „Avale” se nije menjao, a najveće gubitke „Avala” je pretrpela tokom devedesetih godina zbog embarga i stečaja „Jugoeksporta”.
Do 2000. kada je samostalno proizvela poslednji film „Senke uspomena” Predraga Velinovića, u produkciji „Avala filma” nastalo je 400 dokumentarnih i 200 igranih filmova koje su režirali mnogi poznati reditelji SFRJ i Srbije, i oko 120 koprodukcija („Dugi brodovi”, „Džingis Kan”, „Marko Polo”...) sa stranim partnerima.
Vlada dr Zorana Đinđića donela je, u svom mandatu, zaključak da se „Avala film” revitalizuje uz pomoć države. Ideja je bila da se kompenzaciono „Jugoeksport” oslobodi dugovanja prema državi, a da država preuzme njihovih 51 odsto udela u preduzeću, ali je posle atentata na premijera Đinđića sve zaustavljeno.
Krajem 2005, kao predsednik UO „Jugoeksport Avale”, Branislav Lečić pokrenuo je ideju o formiranju zajedničkog preduzeća sa fondom „Stadluks investment” iz Luksemburga, koji bi za uloženih 330.000 evra potencijale „Avale ” uzeo u zakup na 15 godina. Prema nacrtu ugovora, „Stadluks” je trebalo da u tri faze investira 80 miliona evra: u prvoj fazi za obnovu laboratorije za postprodukciju i obradu tona, u drugoj za opremanje tehnikom, a u trećoj za izgradnju filmskog grada. Međutim, o sklapanju takvog ugovora niko nije bio obavešten, ni ministarstva kulture, privrede i privatizacije, niti Ministarstvo finansija, a ni Agencija za privatizaciju, pa je sve stopirano. Krajem 2008, za „Avala film” su bili zainteresovani američka investiciona kompanija „Saliport global” i konsultantska agencija „Fajsti”, ali su i oni odustali, o čemu je „Politika” tada pisala.
Ideja doskorašnjeg ministra kulture Nebojše Bradića bila je da se budući kupac obaveže da ne menja delatnost „Avala filma”, a filmski radnici smatraju da sada nema političke volje da ovaj problem bude rešen.
U posedu „Avala filma”, koji zapošljava 84 radnika, nalazi se 30,3 hektara zemljišta i 23.000 kvadratnih metara objekata i poslovnog prostora, a poslednji put vrednost „Avala filma” procenjena je na 42 miliona evra.
Studio „Avala film” osnovan je 1945. odlukom vlade FNRJ, a prvi film koji je samostalno snimljen bio je „Slavica” Vjekoslava Afrića. Naše najstarije filmsko proizvodno preduzeće izgrađeno je po uzoru na „Ćinećitu”, čak su raspored studija i razmak između njih isti kao u čuvenom italijanskom filmskom centru.
Prvi procvat „Avala film” je doživeo za vreme rukovođenja Ratka Draževića. Tada su u „Avali” radili Borislav Mihajlović Mihiz i Slobodan Selenić, Miroslav Krleža je napisao scenario koji nije realizovan, snimali su Bauer, Mitrović, Hadžić, snimljeni su „Skupljači perja” Aleksandra Petrovića, a radili su i crnotalasovci. Nivo produkcije bio je 10 filmova godišnje, pokrenute su međunarodne koprodukcije, Andžej Vajda je snimio „Sibirska lejdi Magbet”, a Vitorio de Sika, Nikolas Rej, Orson Vels, Dejvid Lin, Entoni Kvin, Kirk Daglas, Omar Šarif i Alen Delon dolazili su u studio na Košutnjaku.
Drugi umetnički i ekonomski uspon „Avala filma” bio je pod rukovodstvom Dragiše Gileta Đurića, kada je Želimir Žilnik za „Rane radove” nagrađen „Zlatnim medvedom” u Berlinu, 1974. „Avala” je pripojena Centralnom filmskom studiju „Košutnjak, a tokom sedamdesetih i osamdesetih godina održavan je kvantitet produkcije.
Ivan Aranđelović
---------------------------------------------------
Opasnost: odlaganje postupka privatizacije
U poslednjoj SWOT analizi Agencije za privatizaciju, dokumentu koji je dostupan na internetu, kao prednost „Avala filma” ističe se: „instalisani filmski kapaciteti: filmska studija i osposobljeni stručni kadar, kao i ime na tržištu”. Pod stavkom šanse navodi se: „privući strane filmske producente za snimanje i pronalaženje strateškog partnera u kinematografskoj delatnosti”. Za nedostatak konstatovana je „zastarela filmska tehnika”, a kao opasnost navodi se „odlaganje postupka privatizacije”.
objavljeno: 15.03.2011.
