Izvor: Blic, 04.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski strip u Evropi
Srpski strip u Evropi
Otvoren pre neki dan u skromnom ambijentu SKC-a, bez najavljenog pozdrava ministra prosvete Slobodana Vuksanovića, ali zato u prisustvu verne i svake godine sve brojnije publike, kao i zvezde britanskog stripa Endrijena Smita, Salon stripa je postao urbani događaj o kome će dugo da se priča i oko koga će da se lome koplja. Jer, on više ne može da se zasniva na entuzijazmu nekolicine zaposlenih u SKC-u.
No, kako je svaki početak težak, i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ovome treba što šta oprostiti imajući u vidu dobru volju organizatora (Mikija Pješćića, urednika programa Salona, Dejana Nikolaja Kraljačića, koordinatora programa za inostranstvo i Vladimira Vesovića, koordinator programa), velike aspiracije a mala sredstva. Podeljeno je dosta nagrada, što u vidu poklona sponzora, što u vidu diploma, ali samo jedna je u novcu - gran pri koji je pripao Mijatu Mijatoviću - i to u iznosu od petsto evra. Onu, možda još vredniju nagradu, istom autoru dodelio je specijalni gost Salona, Žan-Mark Tevne, nekada i sam scenarista, direktor Festivala stripa u Angulemu, pozvavši mladog Mijata Mijatovića da bude njegov gost dogodine.
Vernisaž u SKC-u bila je i prilika da se od uvaženog gosta štošta čuje ne samo o Festivalu na čijem je čelu već osam godina, nego i kako je mali grad Angulem, koji se nalazio 400 kilometara južno od Pariza uspeo da se nametne kao francuski, evropski i svetski brend koji ne živi samo četiri festivalska dana i koga nazivaju 'Kanskim festivalom devete umetnosti'.
- Za trideset godina uspeli smo da obezbedimo i privatna finansijska sredstva, 70 odsto nam daje država tj. Ministarstvo kulture i Regija, a ostalo potiče o izdavanja štandova, partnera, prodaje ulaznica i sponzora.
Budući da Žan-Mark Tevne obilazi festivale stripa po svetu, dobro su mu poznate prilike pod kojima slične manifestacije funkcionišu. O eventualnim paralelama kaže:
- Nije umesno navoditi ih. Svaka zemlja ima svoje istorijske okolnosti, specifičnosti. Mi, Francuzi, živimo u miru već pola veka, i mnogo nam je lakše nego vama ovde. Imamo veliki broj magazina koji objavljuju stripove. U Rusiji, na primer, gde je vitalnost stripa evidentna među mladima, nema nijednog strip časopisa. Autori se snalaze štampajući sami crno-bele fanzine. Ipak, fascinira me da i pored svih nedaća, i kod vas i u Moskvi, deveta umetnost postoji.
Šta bi se za pet do deset godina moglo očekivati kod nas, Žan-Mark Tevne ne želi da predviđa, ali uočava šta je kod nas dobro postavljeno.
- Najznačajnije je što je Beogradski salon stripa otvoren ka internacionalnoj sceni na kojoj su se već potvrdili B. Kerac, A. Gajić, D. Kovačević, Z. Janjetov, G. Smuđa..., a pre svih Enki Bilal. Ovo je važno za vaše autore da steknu uvid u svetsku scenu, ali i za nas Francuze, na primer, da prepoznamo senzibilitet koji ovde postoji i u načinu crtanja i u izboru tema. Strip u Evropi i dalje pokazuje zavidan nivo produkcije. U Francuskoj smo prodali 30 miliona albuma samo prošle godine. Prema našim istraživanjima svaka francuska porodica ima bar 20 stripova u kući - objašnjava za 'Blic' Žan-Mark Tevne.
Dirnut pozitivnom energijom koju je zatekao u SKCu, Žan-Mark Tevne nije oklevao da organizatorima našeg Salona uputi direktan savet:
- Svakog dana, svakog časa, zahtevajte novac od političara. Političare na vlasti, u bilo kjojoj zemlji, nije briga za kulturu i kad vidite da su za nešto izdvojili novac - sakupljen od poreza građana - znajte da su to učinili pod pritiskom. Zato ih pritiskajte'. Milena Marjanović
