Izvor: Mondo, 13.Dec.2016, 18:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski "CSI": Kako to rade naši forenzičari! FOTO
MONDO je imao priliku da obiđe četiri odeljenja odseka kriminalistike i vidi kako detalji i sitni materijalni dokazi mogu imati veliki značaj pri otkrivanju zločinaca, ali i šta je to od čega se gnušaju srpski forenzičari...
Imali smo priliku da obiđemo četiri odeljenja Nacionalne kriminalističko-tehničkog centra (NKTC) u Beogradu, a verovatno najzanimljiviji deo naše posete je Odsek veštačenja narkotika i toksikološkog veštačenja gde su nas dočekali >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << naučnici spremni da podele najzanimljivije anegdote nalaženja narkotika i pokažu kako kao u "CSI", kriminalističkim serijama, i oni poseduju “mašine koje vrte epruvete”.
Ilija Đinović, šef Odseka za fizička veštačenja.
Tokom Prvog svetskog rata, nakon ulaska stranih vojnih snaga u Srbiju, pojavila se potreba za istraživanjem masovnih zločina koje su činili pripadnici Austro-Ugarske i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom. S obzirom na to da u Ministarstvu unustrašnjih poslova Srbije nije postojala mogućnost da se samostalno istraže i dokumentuju ovi zločini, upućen je poziv doktoru Arčibaldu Rajsu koji dolazi u Srbiju 1914. godine. On je osnovao tehničku policiju u Beogradu koja je u to vreme bila opremljena najmodernijim instrumentima i aparatima za kriminalističko-tehničke analize. Nakon Drugog svetskog rata, Tehnička policija je premineovana u Biro za kriminalističku tehniku, a nedugo nakon toga prerasta u Kriminalističko-tehnički Centar. Na temeljima kriminalističke tehnike koju je postavio Arčibald Rajs sa svojim saradnicima, u okviru Ministrastva unutrašnjih poslova Srbije danas postoji Nacionalni kriminalistko-tehnički centar (NKTC) koji predstavlja referentnu ustanovu u zemlji za poslove kriminalističke tehnike.
Nakon zaplene određenih supstanci ili predmeta, uzorci se donose upravo u ovu laboratoriju gde se različitim metodama utvrđuje poreklo supstance.
"Najčešće dobijamo marihuanu, ekstazi i heroin. Dnevno nam stiže u proseku 200 uzoraka, a godišnje čak više od 30.000 uzoraka koje treba pregledati", istakla je Jana Antonijević, veštak za narkotike i toksikološka veštačenja.
Slučajevi koji su šokirali veštake:
"Prošle nedelje su nam stigle pomorandže iz jednog zatvora, jer su sumnjali da je neko špricem ubrizgao u njih ilegalne supstance. Otkrili smo da postoje tragovi uboda i nakon ceđenja i ekstrahovanja došli do zaključka da je u pomorandže ubrizgan metadon koji je neko na taj način pokušao da dostavi zatvoreniku", rekla je Antonijević.
Prema njenim rečima, najviše vole kada im stižu stvari s aerodroma.
"Tu svačega ima. Stižu nam kilogrami kokaina sakriveni u dupla dna kofera koji su pomešani sa vatom, pa tek nakon ekstrahovanja dolazimo do supstance koju su hteli da prokrijumčare. Ono što nikako ne volimo i čemu se niko ovde ne raduje je kada nam šalju uzorke koje su ljudi pokušali da prokrijumčare u sebi. U filmovima i serijama se ti ljudi zovu 'mule'. Oni mogu da u kesicama progutaju i do pola kilograma kokaina. Možete samo da zamislite koliko je to odvratno i koliko smrdi kada vam stigne paket iz nečijeg želuca...", ispričala je Antonijević.
Specijalnim aparatima u laboratiriji narkotici se prepoznaju tako što svaki u određenoj hemijskoj reakciji sa jedinjenjima dobijaju specifičnu boju. Tako je na primer kokain plave boje, amfitamin je narandžast, a crna boja je oznaka za MDMA, koji vodi poreklo od ekstrazija.
Uzorke drže u označenim fiokama pre nego što ih pošalju dalje, a s obzirom da im je marihuana najčešći “posetilac” nije bilo iznenađujuće kada pri otvaranju fioka prostorije zapahne miris kanabisa.
TRAGOVIMA DO KRIMINALACA
Veštačenja trasologije su u vezi s tragovima alata, gazeće površine obuće, tragova nastalih prilikom saobraćajnih nezgoda, veštačenja video snimaka i određivanje visine izvršioca nekog dela.
Festival nauke u Beograd
Od 15. do 18. decembra u halama 3, 3a i 11 Beogradskog sajma održaće se jubilarni Festival nauke! Posetioci jubilarnog Festivala nauke , između ostalog, dobiće jedinstvenu priliku da u četiri dana sviraju na Teslinom kalemu, saznaju više o anatomiji svojih ljubimaca, provozaju obrnuti bicikl, spoznaju kako paraziti svoje domaćine pretvaraju u zombije, vide kišu vatre, sviraju na raspevanim cevima i dodirnu drvo staro pet vekova. Festivalske ulaznice, po ceni od 450 dinara, mogu se kupiti na Eventim prodajnim mestima u celoj Srbiji, a tokom trajanja manifestacije, karte će moći da se kupe na Beogradskom sajmu.
"Trasologija je nauka o tragovima, pa se u ovom odseku bave nastankom određenih tragova nađenih na mestima nezgoda i zločina. Trasolozi se bave i pitanjima poput: zašto je voz iskočio iz šina, da li je sajla pukla pod pritiskom ili ju je neko namerno otkinuo, zašto je pao meteor i zapalio neku njivu...", istakao je Predrag Korać, veštak trasolog.
U prostoriji koju smo mi posetili vodi se evidencija o dve vrste tragova – tragova gazećih površina obuće i tragova alata na cilindričnim ulošcima brava (na taj način se istražuju izvršioci obijanja i pljačkanja).
"Alat, između ostalog, poseduje i identifikacione karakteristike, jer izvršioci kriminalnih dela ove vrste imaju tendenciju ka tome da koriste jedan alat za sve svoje poduhvate pošto taj alat smatraju 'srećnim'. Svaki alata ostavlja specifičan trag na cilindrima brava, pa je onda lako napraviti patern i izdvojiti seriju događaja od strane istog izvršioca. Pre nekoliko godina smo uhvatili obijača koji je 136 dela izvršio jednim istim alatom”, rekao je Korać.
Što se tiče otisaka obuće, MUP ima specijalnu bazu u koju unosi sve vrste tragove koje nađu u toku istrage, pa na taj način upoređuju i sužavaju izbor osumnjičenih. Specijalnim softverom se određuje tačan vrsta i marka obuće na osnovu otiska đona, a pri nalaženju osumnjičenih, ukoliko se neki otisak poklopi s obućom u njihovom posedstvu, to znači da su našli pravog krivca.
Gde god da zgazimo, ostavljamo trag koji je često nevidljiv golim okom. Veštaci takozvanim “dust lifterom” (“podizač prašine”) uspevaju da nađu te nevidljive tragove. Dust lifter radi tako što se ispod specijalne folije, malo udaljene od površine zemlje, pusti elektricitet, pa se sva prašina s poda automatski zalepi za foliju i na mestima gde je neko zakoračio jasno se vide otisci obuće.
Nije neko krivac ako poseduje istu marku obuće nađenu na mestu uviđaja, već samo ukoliko se specifične oznake na đonovi stopostotno uklapaju. Ako nema tih malih oštećenja koja prave distinkciju između đonova obuće iste vrste, onda ne postoji ni dokaz koji usmerava na tog počinioca.
FALSIFIKOVANJE DOKUMENATA
