Izvor: Politika, 29.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija je kao bagremov cvet
Valjda što smo ostrvska i na neki način hermetizovana zemlja mnogi engleski slikari misle da su dovoljni sami sebi
Iza naziva "Objekti i slike" na nedavno otvorenoj izložbi u Internacionalnom umetničkom studiju "Radovan Trnavac Mića", poznatijem kao "valjevski kantar" u prvi mah bi se pomislilo da nema ničeg neobičnog. Međutim, tu izložbu potpisuje Džefri Par (1964), akademski slikar i skulptor iz engleskog grada Lankastera, jedan od osnivača promotivne art grupe "Crna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koza". Od pet svojih samostalnih izložbi poslednju je "uknjižio" upravo u Valjevu. Od poslovično hladnih Engleza Džefri se razlikuje po neverovatnoj otvorenosti, naglašenom optimizmu i velikoj zaljubljenosti u Srbiju i njen narod. Rođen je u Liverpulu gde je završio srednju školu i koledž a potom diplomirao na Univerzitetu primenjenih umetnosti, odsek slikarstvo u Prestonu i to kao jedan od najboljih studenata u klasi profesorke Lubeine Hamid. Živi i radi u Lankasteru i to pola radnog vremena kao slikar i skulptor, a drugi deo kao humanista u jednoj socijalnoj ustanovi za mlade ljude. I njegov otac je bio slikar i pretpostavlja da je od njega nasledio umetničku crtu i dar.
INTERVJU
● Kako je došlo do toga da se sa svojim radovima pojavite u Srbiji, odnosno valjevskom Internacionalnom studiju?
– Zajedno sa svojih sedam prijatelja umetnika pre tri godine osnovao sam art grupu "Crna koza", taj naziv mi se mnogo ne sviđa, upravo sa namerom da širom planete promovišemo savremeno englesko slikarstvo, ali i da upoznajemo i promovišemo druge kulture i narode i to kroz naše viđenje. Tako je i nastalo mojih šest slika u ulju pod nazivom "Srbija". Jer, znate, mi Englezi, valjda što smo ostrvska i na neki način hermetizovana zemlja, mislimo da smo dovoljni sami sebi. Takav stav nije dobar i naša grupa kao i ja lično pokušavamo da ga korigujemo takozvanom tihom strategijom. Zahvaljujući vezi od prošle godine kada je nas osam autora imalo zajednički izložbu u Valjevu, kao i slikaru Radovanu Trnavcu i mom starijem kolegi Majklu Voltonu, ove godine je pao izbor na mene da se samostalno predstavim. Srbija, odnosno gradovi Valjevo, Subotica, Apatin, Kikinda, Vrbas, Sombor i Kraljevo su naše prve destinacije van Engleske. Naredne godine sa istim namerama imaćemo izložbe u kineskim metropolama Pekingu i Šangaju.
● Šta je slikarsko-skulptorska preokupacija Džefri Para?
– Moje slike su uglavnom inspirisane dizajnom enterijera 60-ih i 70-ih godina prošlog veka. Koristeći jasne, uočljive simbole i boje koje predstavljaju obnovljen optimizam, dizajn iz tog perioda, primetio sam, ima idealistički pogled na budućnost. Što se tiče rada sa plastikom, i on je počeo kao naracija mojih uspomena iz detinjstva i on sada ide u pravcu tumačenja mojih sadašnjih ideja koje su umetnute u nevinu i bezazlenu pozadinu vremena u kojem sam počeo da stičem prva saznanja o životu i njegovom okruženju. Jednostavnije rečeno, ja sam umetnik impresionističke vokacije i čovek koji na sve načine prkosi pesimizmu. To ću dodatno potvrditi i sa svoja tri rada koja ovih dana završavam u Valjevu i koja ću pokloniti Internacionalnom studiju.
● Koliko su u Srbiji razumeli Vaše stvaralaštvo i njegove poruke i kako prolaze ti prvi kontakti?
– Bez obzira što sam čovek i umetnik bez predrasuda, ovo kažem zbog događanja 1999. godine, nisam mogao da pretpostavim da ću ovde imati bliski susret sa neverovatnom količinom gostoprimstva, srdačnosti i topline. Takođe, primetio sam po reakcijama publike da ono što radim ona prihvata i jako dobro razume. Vi Srbi ste kao sunđer – upijate sve, ali i vrlo brzo prepoznajete ono što je vredno. Kada su me neki vaši i moji prijatelji iz Engleske pitali kako bi kao umetnik predstavio Srbiju, ja sam kratko kazao: Kao medni cvet. Tako mi Englezi zovemo bagrem. I zaista, moja impresija je takva, jer bagrem ima dubok koren i velike bele cvetove koji mirišu na bombone. Ako njegovo stablo posečete do površine zemlje, ono će i dalje biti živo. Tako ja vidim Srbiju čiji promoter ću biti na svim tačkama planete.
● Bilo bi dobro da od Vas čujemo šta je aktuelno u engleskom slikarstvu i koje su preokupacije Vaših ostrvskih kolega?
– Tendencije svih umetnosti pa i slikarstva, odnosno vajarstva u Engleskoj su, nažalost, vezane za biznis. Na glasu je ono što ima cenu i što je komercijalno. Bez obzira na slikarski talenat, može da uspe pa samim tim i da živi od umetnosti, onaj ko ima svog galeristu i promotera dok oni drugi, kao što sam na primer ja, na otvaranje izložbe moraju da čekaju najmanje četiri godine. Zapravo, jedina privilegija biti slikar u Britaniji je ta što možete da "govorite" drugim, odnosno svojim umetničkim jezikom i ništa više. Međutim, na sreću, ima i onih koji uspešno odolevaju trendu opšte komercijalizacije kao što su moja profesorka Lubeina Hamid, skulptor Endi Goldsvortli, Denijan Herst, Majkl Volton, Ben Peri i izvrsni Li Kavalije koji je inače član naše grupe Crazy Goat Art Promotions.
Budo Novović
[objavljeno: 29.07.2006.]
