Izvor: B92, 10.Avg.2014, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šnajder: Mladost nosi novu hrabrost
O nagradama za najbolja ostvarenja na sinoć završenom Filmskom festivalu u Herceg Novom, uz glumca Meta Jovanovskog i reditelja Branka Baletića, odlučivao je i dramski pisac Slobodan Šnajder.
Pozorišni autor, širom jugoslovenskog prostora poznat po „Hrvatskom Faustu“, „Držićevom snu“, „Nevesti od vetra“ i drugim komadima, od pedesetak koliko ih je napisao, ali esejista raskošnog dara, u razgovoru za „Novosti“, kaže da je ovogodišnju smotru u potpunosti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obeležila energija mladosti.
- Meni je, kao teatarskom čoveku, izuzetno bilo bitno da vidim praizvedbu, premijeru dela za koje znam da je teškom mukom snimljeno u bilo kojoj od republika u regionu nekadašnje Jugoslavije - objašnjava Šnajder. - Ovaj festival se izdvaja po hrabroj selekciji, ali i po mogućnosti da se uporede rezultati u regiji i da se sumiraju kroz prizmu evropskih i svetskih dostignuća.
Filmu "Spomenik Majklu Džeksonu“, reditelja Darka Lungulova pripao je Gran pri - Velika zlatna mimoza 28. Hercegnovskog filmskog festivala. Zlatna mimoza za režiju dodeljena je Nikoli Vukčeviću za film „Dečaci iz Ulice Marksa i Engelsa“, a za najbolju mušku ulogu Janku Popoviću Volariću za film „Vis a vis“ Nevija Marasovića. Jasna Đuričić nagrađena je za najbolju žensku ulogu u filmu „Varvari“.
Najbolji je prema odluci žirija scenario filma „Bez motivacije“, izraelske scenaristkinje i rediteljke Talije Lavije, kojoj je pripala i nagrada „Živko Nikolić“. Ravnopravno su za kameru Zlatnom mimozom nagrađeni Đorđe Arambašić („Neposlušni“) i Dimitrije Joković („Dečaci iz Ulice Marksa i Engelsa“). U dokumentarnoj selekciji nagrađen je film „Kraljica“ Manuela Abramoviča iz Argentine, a specijalna priznanja pripala su finskoj autoki Iris Herme za film „Dijete tihe zime“ i Tomasu Glesonu iz Novog Zelanda za film „Dom“. Gran pri u studentrkoj konkurenciji pripao je filmu „Last act“, rediteljke Dine Dume. Direkcija Filmskog festivala Herceg Novi i Centar film Beograd su nagradu „Milan Žmukić“ dodelili Abdulahu Sidranu pesniku, piscu i scenaristi.
* Zajednički imenilac za kinematografije regiona je loša finansijska situacija, ali vi ukazujete i na problem ćutanja u umetnosti. Progovara li danas film, kao što je to radio nekada?
- Čini mi se da je film sve bliži realnosti, možda i zbog toga što se proizvodi u uslovima koji su sve teži. To, u neku ruku i nije loše. Uvek će na ovom tlu biti jaka uloga države. Zvala se ta država televizija ili ministarstvo kulture - to je uvek država. Sada za film mora de se traži privatni novac, što izizskuje napore i podvige kako bi se realizovao. Ja to poštujem! U teatru je malo drugačije, zato što je dosta stvari subvencionisano. Film kreće od nule. Potrebna je velika hrabrost upustiti se u plovidbu sa brodom koji nije dobro zakrpljen. To je danas film: Odiseja bez kraja. Možda je i to dobro u umetničkom smislu, jer tako prestajete da bude zavisan od države, a samim tim slobodniji u kritičkom stavu i mišljenju. Svi bismo voleli da se filmovi proizvode u okviru onoga što zovemo nezavisna produkcija. Verujem da na film tek dolaze mladi i hrabri ljudi. Mi smo i ovde kao žiri probali baš da to ohrabrimo. Registrovali smo taj nadolazak nove energije iz nekog vrlog i hrabrog sveta.
* Na konkursu „Zetskog doma“ vaša „Enciklopedija izgubljenog vremena“ izabrana je za najbolji tekst inspirisan Danilom Kišom...
- To je moj jedini kokurs u životu, na kome sam učestvovao kao anonimni učesnik. Tekst sam poslao poštom, pod pseudonimom „Kulturno društvo Turoplje“. Krajnje lukavo, priznaćete. Taj vid poštenja, da se tekst prihvati bez ikakve urgencije i uticaja sa strane, danas je prava retkost. U umetnosti ne sme da postoji prednost domaćeg terena, kao u sportu. Nagrade, pobede na raznim konkursima znače samo ako su čiste, a ne kada su proizvodi nekakvih pritisaka. U vreme bivše nam Jugoslavije, rađeno je striktno po jugoslovenskom ključu. Vrlo je malo predstava probilo taj ključ. Sve je bilo predvidivo i unapred se znalo ko će pobediti.
* Krajem novembra planirana je premijera „Hrvatskog Fausta“ u Rijeci, u režiji Olivera Frljića. Šta očekujete?
- Saznaćemo tada da li je drama koju sam ja preživeo, preživela vreme o kome sam pisao. Reč je o komadu u kome se, kao i danas, pitam kako to da kod nas nije još završen nijedan rat, samo se pretaču u neke druge. Ali, i zašto su još jači oni koji nas truju.
Izvor: Novosti.rs
