Izvor: Blic, 28.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slučajni turisti
Slučajni turisti
U filmu Lorensa Kasdana, čiji je naslov pozajmljen za naslov ovog teksta, Vilijem Hart igra pisca bedekera za poslovni svet koji ne želi da menja svoje navike bez obzira na promenu geografskih širina. Drugim rečima, ideal putovanja je da se ponašate kao da se niste mrdnuli iz svoje dnevne sobe, nasuprot uvreženoj misli kako je smisao putovanja u promeni. Ovaj ironični zamajac u emocionaloj drami o (ne)mogućnosti ljubavi, u filmu se dalje razgrađuje, osobito >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uz pomoć Oskarom nagrađene uloge dreserke pasa koja u Hartu budi usnulog emotivca. Igra je, briljantno, Đina Dejvis.
No, ovde je, dabome, reč o nečem drugom. Neka deca iz beogradske Osme gimnazije napravila su u budimpeštanskoj diskoteci incident, između ostalog i zato što su poželeli da tamo slušaju, usred inostranstva, 'srpsku muziku'. Imam povoda da mislim kako se pod 'sprskom muzikom' ne podrazumeva Mokranjac, a ni izvorne pesme iz, recimo, homoljskog kraja. Pre će biti da su tamo hteli da slušaju neki turbo-folk ili kakav sličan derivat. Budimpeštanske bitange su klince, uzgred – skinute do pasa, što me navodi na misao da tamo repertoar nije bio akademski, pretukli zato što to iskompleksirane bitange i inače čine. Osobito one koje se sećaju vremena kada smo na njih bahato gledali kao na niži oblik života.
I ništa. Deca su došla kući, da na miru slušaju 'srpsku muziku', onako kako sam video da su to činili prošlog juna, baš u toj istoj gimnaziji, na kraju školske godine. Više je vuklo na splav, nego na uglednu školu u centru grada, ali takvo je to vreme, maturalno.
Ideja da se putuje, a da se ne mrda sa mesta, tako, dobila je svoj novi zamah. Slutim da u peštanskoj diskoteci nisu puštali čardaš ili Bramsa. I tamo se, verovatno, vrteo neki MTV-treš. Zašto su klinci poželeli da im na putovanju, za koje su morali izvaditi vizu, bude baš sasvim isto kao kod kuće? Možda zato što ih kod kuće uče da svet nije vredan putovanja?
Bilo bi zanimljivo videti u kojim će zemljama završiti neka od te dece, peštanskih slučajnih turista, u narednih pet-šest godina.
Zrnce peska
'Ubistvo Ričarda Niksona', reditelja Nilsa Milera
Pošto je opštepoznato da je američki predsednik Ričard Nikson izbegao sudbinu Džona Kenedija, naslov filma 'Ubistvo Ričarda Niksona' (god. proizvodnje: 2004, trajanje: 95 min), zasnovanog na istinitom događaju, upućuje nas da će na kraju stradati neko drugi, možda sam glavni junak Sem Bik (Šon Pen). Početkom sedamdesetih prošlog veka, mali prodavac kancelarijskog nameštaja zapada u nevolje, poslovne i porodične. Posao mu ne ide od ruke, gubi vezu sa ženom (Nomi Vots), ne uspeva da dobije kredit koji je Nikson obećao na izborima. Sa namerom da ubije predsednika odlazi u štab Crnih pantera i predlaže im da promene ime u Panteri-Zebre, kako bi se i belci uključili u prevratničke poduhvate. Na početku filma zatičemo ga kako šalje poruku muzičaru Lenardu Bernstinu, priznajući mu da sebe vidi kao zrnce peska.
Ovu mračnu studiju o propasti malog čoveka (sa dalekim odbleskom Milerove 'Smrti trgovačkog putnika'), reditelj Nils Miler gradi kao kamernu priču o padu u paranoju osvetništva, koristeći pri tom tonove crnog humora. Kad junaku filma šef predlaže da čita knjigu 'Snaga pozitivnog mišljenja', očigledno je da savet stiže kasno, jer je stiglo vreme za samoubilačku akciju. Posebno groteskno deluje Semovo šuljanje po aerodromskoj garaži, s namerom da otme avion i obruši se na Belu kuću, jer Sem nosi lažne brkove kako bi prikrio prepoznavanje (od koga, kad ga niko ne zna). Ovu ozbiljnu priču pomalo ravne i prepoznatljive dramaturgije nosi harizmatični glumac Šon Pen koji svom liku udahnjuje tragičnu i samoubilačku snagu. Gledajući njega i njegovo vrhunsko majstorstvo za tren zaboravljamo da film samo nagoveštava opštije društvene obrise (ali o njima sve znamo, iz filmova i drugih medija). Nema sumnje da je ostvareno tačno ono što su autori zamislili u početku. U celini, reč je o vrlo dobrom, ozbiljnom delu koje vidno odskače od preovlađujuće osrednjosti holivudske ponude.
