Izvor: B92, 05.Okt.2018, 11:31

Slobodan Šnajder: Postavljamo "Hrvatskog Fausta 2" u JDP-u

Slobodan Šnajder: Postavljamo Hrvatskog Fausta 2 u JDP-u

Posle 36 godina napisao sam drugi deo "Hrvatskog Fausta" i došao sam u Beograd na dogovor sa ljudima iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta o pretvaranju tog teksta u pozorišnu predstavu, kazao je Tanjugu Slobodan Šnajder, cenjeni jugoslovenski i hrvatski dramski pisac.

Najkontroverznija Šnajderova drama "Hrvatski Faust" nastala je 1981. godine. Godinu dana kasnije drama je izvedena u splitskom HNK u režiji Dina Radivojevića. Nakon toga bila je na repertoaru u Varaždinu, Beogradu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i Sarajevu, a 1987. u Müllheimu (Theater a. d. Ruhr), gde ju je postavio čuveni Roberto Ciulli.

Ista je drama izvedena 1993. u bečkom Burgtheateru u režiji Hansa Hollmanna kao prva drama hrvatskog dramaturga na velikoj sceni tog pozorišta.

Više od decenije "Hrvatski Faust" je bio kultna predstava JDP-a sa Predragom Mikijem Manojlovićem u naslovnoj ulozi, Aleksandrom Berčekom kao Mefistom, Žarkom Lauševićem, Vojislavom Brajovićem, Branislavom Lečićem...

Šnajder za Tanjug kaže da se "vraća na mesto zločina" i da je ideja o nastajanju nastavka "Hrvatskog Fausta" nastala na jednoj divnoj večeri kod Manojlovića.

"Otišao sam na večeru kod Mikija Manojlovića i tamo je sedela njegova supruga Tamara, direktorka JDP-a, koja logikom godina nije znala puno o "Hrvatskom Faustu". Slušala starijeg starca i mlađeg starca kako pričaju o svojoj mladosti i nekoj predstavi sa početka osamdesetih godina prošlog veka. Sada sam u Beogradu da bi razgovarali ko bi mogao da režira 'Hrvatskog Fausta 2' i da bih na delu video ansabl JDP na premijeri novog komada Biljane Srbljanović" kaže Šnajder i dodaje da je sa Manojlovićem prvo razgovarao o tome šta se danas dogodilo sa Hrvatskim Faustom.

Cenjeni dramski pisac kaže da se "Hrvatski Faust 2" više oslanja na Getea od prvog dela.

"Sada sam napisao komad koji je zapravo drama pisana u stihu o onome što nas je od Evrope dopalo danas. To su pretnje, ostaci ostataka, osećaj drugorazrednosti, dugog čekanja u briselskoj čekaonici, u kojoj ste vi iz Srbije i dalje. Kada nastupi realitet, on je daleko od obećanja i nadanja", kazao je Šnajder.

On naglašava da su med i mleko obećani i 1991. godine samo ako ako se očiste nacionalni prostori.

"Većina običnog sveta boluje od sindroma 'optimizma pamćenja', ali razočarenja sve više razaraju taj sindrom u Hrvatskoj. Ovakvu državu nismo ni hteli ni očekivali. predugo sam živeo na zapadu da bih bio fasciniran državom. Država za zapadnjaka predstavlja porez, kazna za prekoračenje brzine, uređeno školstvo, zdravstvo, saobraćaj. U Hrvatskoj je školstvo u rasulu, obrazovni sistem takođe, javni saobraćaj u većim gradovima takođe u rasulu...Dobra kladionica nije dovoljna ljudima za život", kazao je Šnajder.

Saradnju među umetnicima u kulturnim krugovima na prostoru nekadašnje Jugoslavije Šnajder vidi kao intenzivnu saradnju koja je uspela da obnovi porušene mostove između novonastalaih država.

"Čitamo se međusobno više nego pre par godina. Od 1990. godine govorim da je uvek bilo više stvari koje nas spajaju od onih koje nas razdvajaju, naročito u kulturi. Valjalo bi ustanoviti neke vredne regionalne nagrade u književnosti, i umetnosti uopšte", kazao je Šnajder.

Drama "Hravtski Faust" prati dve paralelne radnje koje se baziraju na istorijskim događajima - postavljanju Geteovog "Fausta" februara 1942. na sceni Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu, kojim je upravljao ustaški intendant Dušan Žank, a Šnajderov glavni junak je literarizovani lik filmskog reditelja Vjekoslava Afrića, koji je pobegao u partizane, i zahvaljujući kome je očuvan originalni tekst pesničkog remek-dela "Jama" Ivana Gorana Kovačića.

Šnajder je, inače, bio gost Krokodilovog centra za savremenu književnost u Beogradu.

Nastavak na B92...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.