Izvor: Politika, 21.Okt.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skromno bez ekskluzivnosti
Zatvoren 44. Bemus, koncertom Simfonijskog orkestra RTS-a, sa dirigentom Bojanom Suđićem, u sali Kolarčeve zadužbine. Solista na klaviru Ljubica Stojanović
Uvek postoje bar dva moguća ugla gledanja na pojavu i problem. Kada zaključujemo pitanje najznačajnije muzičke manifestacije kod nas – Bemusa, važno je da su Beogradske muzičke svečanosti održane u svom punom trajanju i broju koncerata iako su brojni problemi osujećivali kreativnost selektora i organizatora. Sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << velikim finansijskim sredstvima lako je dovesti najznačajnije svetske i evropske soliste i ansamble. Ako je na nama nepristrasna ocena, onda je Bemus ove godine bio sasvim sirotinjski i sve nas uverio u odvajanje veoma malih sredstava države za kulturu, što ne nagoveštava bogatiju muzičku sezonu.
Kada su nepovoljne okolnosti, kao što je to bio slučaj ove godine, onda očekujemo angažovanje najboljih nacionalnih snaga, sa posebnim i novim programima, okupljenih oko Bemusa, kako ne bi manifestaciju održavali strani kulturni centri i strane ambasade. Sve nacionalne institucije postoje i rade, Narodno pozorište u Beogradu, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, oba njihova operska i baletska ansambla, Beogradska filharmonija, mnogi solisti rade i u zemlji, nisu svi najbolji u inostranstvu.
Međutim, uvek i jedino u ovakvim situacijama možemo da se oslonimo na Simfonijski orkestar RTS-a, sa dirigentom Bojanom Suđićem, kako je to bilo i na zatvaranju Bemusa. Bojan Suđić, koji je proglasio Bemus otvorenim, Bartokovim Koncertom za orkestar zaokružio je i zatvorio ovogodišnji Bemus, simboličnim poslednjim stavom ovog sjajnog dela koji poziva na zajedništvo, isto onako kako su to na otvaranju demonstrirali na svoj način članovi Orkestra bez granica.
Sa radošću smo ponovo slušali na ovom koncertu „Sujevernu minijaturu” Ane Mihajlović, naše kompozitorke koja živi u Holandiji i koja je prvo izvođenje svog dela, pisanog za klavir i orkestar, doživela marta ove godine sa Vitold Lutoslavski filharmonijom iz Vroclava (Poljska). Prvo izvođenje domaćih dela nekako se i dogodi, ali fenomen drugog izvođenja sasvim je izuzetan, naročito u istoj godini, od dva različita ansambla. Iako je solistkinja na klaviru bila i ovoga puta ista i ponovo uspešna, mlada pijanistkinja Ljubica Stojanović (1990), izvođenje RTS je bilo sasvim drugačije, upravo dokazujući vitalnost dela koje pruža mogućnosti za nova viđenja.
Ozarenje je publici donela Debisijeva svita za orkestar „Iberija”, izvedena raskošno u godini Debisijevog jubileja (1862–2012), ali se najviše očekivalo od jednog od kultnih dela muzike 20. veka, Bartokovog Koncerta za orkestar u pet stavova, u kome su sve orkestarske deonice, solisti i grupe razvijeni i razrađeni do onog zahvalnog nivoa i mogućnosti da se pojedinačno prikažu publici.
Na ovom delu posebno je radio dirigent Bojan Suđić, sopstvenom ličnošću obeležavajući i zaokružujući ovogodišnji Bemus.
Brojni duvački nastupi u oba korpusa, drvenih i limenih instrumenata, uvek intonativno osetljivi, uglavnom su realizovani, a ono što govori o konsolidaciji orkestra RTS-a prevashodno su na ovom koncertu bile gudačke deonice, prve i druge violine posebno, a onda i viole, violončela i kontrabasi, kojima se posvetila posebna pažnja i dobio adekvatan odgovor.
Skromnost ovogodišnjeg Bemusa, uz bar dva dobra koncerta, malo je ili dovoljno, ostaje da se procenjuje kad se utisci slegnu, ali odmah zatim bilo bi značajno da počne angažman svih institucija i pojedinaca na pripremi sledećih Beogradskih muzičkih svečanosti kako bi im se vratio nekadašnji ekskluzivitet i sjaj.
Branka Radović
objavljeno: 22.10.2012.
