Izvor: Politika, 23.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šekspir ili ne – pitanje je sad
Hamlet, Ofelija, Kapuleti i Monteki, Ričard Treći, Otelo, Dezdemona i cela četa književnih junaka nisu čeda engleskog pisca Vilijama Šekspira. Ovo tvrde potpisnici Deklaracije o osnovanoj sumnji u Šekspirov identitet, koji su nedavno lansirali tezu da Šekspir, kao čovek iz neškolovanog sloja, nije mogao da napiše neprolazna dela koja se pripisuju njegovom imenu.
Kao adute, grupa navodi da se u piščevom testamentu ni na jednom mestu ne spominju knjige, dramski komadi ili soneti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << niti postoji zabeleška da je Šekspir (1564) ikada plaćen za svoja dela ili da je, pak, osigurao patrona koji bi sponzorisao njegovo pisanje.
Pred šekspirologe se iznova postavlja izazov, koji traje još od 18. veka. Literate su do sada lomile koplja oko "homerovskog pitanja" (sumnjajući da li je Homer autor "Ilijade" i "Odiseje" ili je reč o grupi pevača), a evo ga, opet, po svemu sudeći i šekspirovsko. Hoće li enigma uskoro biti razrešena ozbiljnom poetičkom analizom ili, možda, i nije od presudnog značaja da li je čuveni Shakespeare autor neprolaznih drama ili ne. Ostala su dela koja pozivaju na intelektualni dvoboj, nude moralne dileme, bude emocije...
No, bićemo iskreno razočarani ukoliko se uskoro ne pojavi šekspirolog (po mogućstvu iz sveta), koji će dokazati da je izvesni Vilijam, u stvari, poreklom iz Srbije, iz srca Šumadije, iz familije Šekspirović. Doseljenik u Stratford na Ejvonu, koji je želeo da piše pod pseudonimom, na jeziku nove sredine! Gde će tada biti uvršćena njegova dela u katalozima svetskih biblioteka, neka ostane još neko vreme otvoreno za razmišljanje.
Na rešavanju enigme do tada radi koalicija za utvrđivanje autorstva, koja uporno ponavlja da jedan običan građanin iz gotovo nepismene porodice nije mogao da ima znanja iz toliko razuđenih oblasti (prava, matematike, medicine), koja pominje u svojim knjigama. Grupa postavlja i pitanje kako to da su junaci većine "Šekspirovih" komada pripadnici visokih društvenih slojeva i kako da se piščev rodni grad ne pominje ni u jednom od njih. Navode da su iza pseudonima "Šekspir" mogli biti pisac Kristofer Marlou, plemić Edvard de Ver ili Frensis Bejkon, a među poznatima koji su odavno potpisali Deklaraciju pominju se Mark Tven, Orson Vels, Frojd i Čarli Čaplin.
Utvrđivanjem istine pozabaviće se dr Vilijem Lihi sa londonskog univerziteta, koji će već tokom septembra započeti studije o Šekspirovom delu. – Ne kažem da ćemo pružiti odgovore, to nije poenta. Bitno je da postavimo pitanje, filozofski – kaže Lihi.
Pored autorstva, letimičan pogled na internet stranice u žižu naučne javnosti postavlja i druge teme. Konferencije širom sveta zakazane za ovu i sledeću godinu nose nazive: Šekspir i evropska politika, Šekspir i psihoanaliza, Popularna kultura i Šekspir, Šekspir i Derida...
Podsetimo da je Vilijam Šekspir preminuo 1616. godine. Iznad njegovog groba postavljen je natpis: "Po mudrosti Nestor, po genijalnosti Sokrat, po umetnosti Vergilije. Zemlja pokriva, narod plače, a Olimp ga ima".
[objavljeno: ]
