Izvor: Politika, 12.Mar.2012, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šejka je bio duša „Mediale”
Povodom osamdeset godina od rođenja slavnog umetnika u galeriji „Haos” večeras se otvara izložba njegovih crteža
Miro Glavurtić „Mediali” je dao ime. Milovan Vidak kodeks. A Leonid Šejka esenciju, dušu. Ostalo je istorija srpskog slikarstva, koje se podsećamo od večeras u 20 sati u galeriji Haos, na izložbi povodom osamdeset godina od Šejkinog rođenja.
Omaž umetniku (1932–1970) čini devedeset njegovih crteža, pozajmljenih iz oko tridesetak privatnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kolekcija i dva muzeja – Muzeja savremene umetnosti i Istorijskog muzeja Srbije. Iako je poznato da je uništio veliki broj radova iz ranijih faza, na izložbi će ipak biti sveobuhvatno predstavljen jer je sakupljeno sve što se u ovom trenutku može pronaći, neka dela čak prvi put izlaze na svetlost dana a datiraju iz 1953. Prilikom prikupljanja radova otkrivena su i dva falsifikata – jedna grafika i jedan crtež flomasterom i oni se zbog sumnjivog autorstva neće naći pred publikom.
Čoveka prisutnog na slikarskoj sceni od 1950, jednog od osnivača grupe „Baltazar”, koja docnije prerasta u „Medialu”, autora čuvenog dela „Traktat o slikarstvu” (izdat 1964.) nazivali su i ovako: arhitekta, slikar, teoretičar, ezoterik, vizionar, iskonski intelektualac, genije. Svakako renesansni čovek. Da je poživeo duže, kažu, približio bi se konceptualistima. Kako je pred pred kraj života rekao, za njega je „slikarstvo bilo jedna vrsta molitve”. A crtež je, kako to danas kaže dr Irina Subotić, koja ga je lično poznavala, bio kao krvotok, kao način mišljenja. Jer, među njegovim radovima najbrojniji su upravo crteži, raznih formata, na raznim podlogama. Mogu se razvrstati u nekoliko tema: multiplikacije predmeta, đubrišta, skladišta, enterijeri i mrtve prirode, pri čemu hronologija njihovog stvaranja nije primarna. Nastali su pod uticajem starih majstora – Leonarda, Van Ajka, Vermera. Papir je, karakteristično, gotovo uvek do poslednjeg milimetra ispunjen.
– U početku su njegovi crteži bili nevešti i grubi da bi potom oni postali sofisticirani i suptilni, sveobuhvatni, takvi da mogu da budu potpuna zamena za slike. Šejka je kao ličnost imao toliki kapacitet da nije bilo moguće da ne bude čvorište „Mediale”. I teoretičar i praktičar. Toplog lika, sa burnim unutrašnjim životom. A opet, bio je skroman. Preskroman. Kao da se odrekao svih blagodeti. On i Marija Čudina su veoma teško živeli, dela su se jako, jako retko prodavala. I obično su ih kupovali prijatelji, koji su želeli da nekako pomognu. Izvanredno je pevao, stare ruske pasme, često sa Danilom Kišom. Čak je u Beograd doveo i Okudžavu, čije su pesme u to vreme, budući da su govorile o životu u gulazima, bile u Sovjetskom Savezu zabranjene – evocirala je uspomene Irina Subotić.
Kako je najavljeno, tokom trajanja izložbe do 13. aprila biće organizovana stručna vođenja, dok će tokom jedne večeri biti upriličena i diskusija o Šejki, kojoj će prisustvovati umetnici koji su ga poznavali.
M. Dimitrijević
objavljeno: 13.03.2012.
