Izvor: Politika, 15.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savremena igra – to sam ja
Francuski koreograf Odil Dibok u Beogradu priprema plesnu predstavu „Kamen i snovi”, koja će biti izvedena 20. jula u okviru Belefa
Odil Dibok,direktorka Nacionalnog koreografskog centra u Belforu, boravila je u prošle nedelje u Beogradu zbog završnih priprema njene plesne predstave „Kamen i snovi” koja će biti izvedena 20. jula na Kalemegdanskoj tvrđavi, u okviru programske celine Beogradskog letnjeg festivala. Ovajregionalni projekat okupiće više od stotinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << amatera, želeći da afirmiše savremenu igrui ujedno edukuje publiku, a pritom svojom umetničkom zamislioživikulturnu baštinu (u ovom slučaju drevnu tvrđavu). Poznati koreograf Odil Dibok u Beogradu je održala i radionicu za igrače Narodnog pozorišta, apošto često slušamo o neophodnosti usavršavanja mladih snaga, najpre je pitamo za te utiske:
– Na radionici sam se srela sa igračima koji su već odradili sezonu, pa samimala utisak da je većina njih više želela da bude na raspustu, kao i ja, nego da sluša nekoga ko je došao da im govori o pristupu igri na sasvim drugačiji način od onog na koji su oni navikli da rade. Od 65 igrača na početku dana, posle obraćanja njihovog direktora, ostalo ih je samo 15, istih onih koji su se pojavili i drugog dana. Dovedena sam u situaciju da svoj način rada prilagodim manjoj grupi i skratim trajanje radionicesa dva puta po četiri sata, na dva puta po dva sata.Ipak, opšti utisak koji sam stekla jeste da su to igrači sa izvanrednom tehnikom – kaže Odil Dibok.
Poznatog koreografa i pedagoga sa dugogodišnjim iskustvom pitamo na čemu insistira u svom načinu rada, šta zagovara, koji stil neguje.
– Pokušavam da igračima stvorim ideju o njima samima, ideju o njihovom telu, a ne o određenoj tehnici. Nastojim da osveste svoju telesnost. Vašim igračima sam predložila iste teme za rad, koje sam ponudila i amaterima, a posle takvog treninga radili smo jednu moju koreografiju. Zanimljivo je da su amateri pokazali veći entuzijazam, iako se tokom tog paralelnog rada uvek srećem sa dva ista problema. Kod profesionalnih igrača postoji briga ili uznemirenost da nauče nešto što nikada do sada nisu radili, i oni po pravilu imaju gard prema novome. A amateri se, sa druge strane, plaše da neće dostići nivo koji je potreban, dok polako ne shvate da je sve jednostavno ukoliko su otvoreni za rad. Tadapočinjutelom da upijaju ono što im donosim.
Koja je bila ideja vodilja za „Kamen i snove”?
– Inspiraciju sam dobila čitajući esej „Vazduh i snovi” čuvenog filozofa Gastona Bašlara. Kamenje iz naziva predstave sugeriše okvir gde se odvija igrački događaj, a sanjarije će biti probuđene u gledaocu dok bude pratio predstavu.Za ovu predstavu angažovala sam blizu150 amatera, jer osećam da imam snagu da saznanja o teluprenesem i njima, otkrivajućiimnešto što nisu osetili do tada. Veoma mi je važno ono šta ću dobiti od početnika jer je taj „nesavršeni” pokret za mene mnogo jači nego dobro naučeni i perfektno tehnički izveden pokret profesionalaca. I ono što volim, možda je snažniji utisak koji to nesavršenstvo ostavlja na publiku, a na reditelju je da im objasni daod njih ne traži ono što oni nisu u stanju da daju. Radila sam sa amaterima i iz razloga jer prostrani prostor tvrđave podrazumeva veći broj učesnika, a za profesionalce je potreban i mnogo veći budžet, kaže Odil Dibok.
O tajnama svog zanata dalje priča:
– Svoju prvu koreografiju napravila sam kad sam imala 13 godina, a ovim poslom se bavim dobrih 40, uskoro će biti 50 godina.
Igračima se približavam tako da iz njih na najtananiji mogući način izvučem ono čega ni oni sami nisu svesni, a kada krenu da rade pokret, pokušavam da im kažem da sebe potpuno zaborave. Pokretom moraju da ostave trag u prostoru i vremenu tako da onaj koji ih gleda zaboravi da posmatra igrače, većda vidi nešto što je kao utisak, izmešten iz vremena i prostora. Što se mog rada tiče, nikada ne polazim od jedne određene forme ili od određene ideje. U jednom trenutku mi se učini da radeći sa igračima vidim potpuno čist papir ispred sebe i –puštam njih da sami krenu u priču.
Zanimao nas je i rad Nacionalnog centra u Belforu na čijem je čelu Odil Dibok dugi niz godina. Od značaja je podatak da je, počevši od 1980. godine, u 15 od 22 francuskeregije otvoren 21 nacionalni koreografski centar.
– U tom centru sam provela 20 godinai krajem 2008. prestajem da radim kao direktor. U njemu smo negovali razne forme savremene igre. Sama sam kratko imala bazičnuklasičnu formaciju, a ono čime sam se bavila bilo je fokusirano na savremenu igru koju sam sama stvorila i koju i dalje stvaram. Jednostavno, savremena igra – to sam ja. U odnosu na precizni vokabular klasičnog baleta, savremena igra je iz dana u dan novo stvaranje. Klasika će i dalje do savršenstva dovesti telo, dok ćese savremena igra sve više obraćati igraču kao individui i onome šta on nosi u sebi. I još jedna ključna razlika, klasičan balet gleda se frontalno, a savremena igra je eksplodirala i može da se gleda sa svih strana, kaže Odil Dibok.
M. Sretenović
[objavljeno: 16/07/2008]
.jpg)
