Izvor: Blic, 31.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo sam hteo da budem normalan
Samo sam hteo da budem normalan
Njega ili obožavaju ili ne podnose. Zameraju mu da je autonomaš, ali njegove pesme rado slušaju. Ipak, niko ne može da ospori činjenicu da je Đorđe Balašević za 25 godina rada prodao osam miliona ploča i 117 puta održao koncert u prepunom Centru 'Sava'. Uoči tradicionalnih novogodišnjih koncerata, razgovarali smo sa Đoletom koji nam je obećao da na koncertima neće pomenuti ni S od Slobodana.
'Ljudi me pitaju: ‘Ko će >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ti dolaziti na koncerte kada više ne budeš pričao o Slobi?’ Zar je stvarno Sloba bio razlog što sam ja sve ove godine radio koncerte?! Ako je bio, onda da platimo pa da idemo, jer to znači da sve ove pesme koje sam pisao 25 godina ništa ne vrede.'
- Degutantno je pričati o jednoj generaciji koja je skinuta s vlasti. Sloba je u zatvoru i stvarno bi bilo bez veze da pričam viceve kako mu Mira stavlja neke turpije u štrudlu s makom. Nisam želeo lično njemu da ode u zatvor, već da skinemo ovaj sistem koji nas je brukao sve ove godine. Ne mogu da likujem sada zbog toga, jer bi to značilo da sam isti kao oni. A ovi novi? Njih ne kritikujete?
- Prema svecu i tropar. Još nisu dorasli i nije im mesto u Centru 'Sava'. Bez veze je da pričam o trećerazrednim političarima. Smatram ih generacijom sezonaca koja je tu samo da popuni prostor do stasavanja one prave generacije.
A to su?
- Tipujem na ove nove klince koji su bili okosnica studentskog protesta, a svojom energijom i duhovitošću su se suprotstavili sivilu koje nas je bilo sve obuzelo. To nije ova generacija štrebera koja se sada ubacila u političke redove i misli da je rešila sve probleme ako na firmirana odela natakne kravate. Svi su isti, a provalio sam i zašto - da bi mogli da glasaju jedan umesto drugog. Ti tipovi koji se bave politikom, inače imaju problema sa sobom. Zamisli čoveka koji sa 30 godina, pored svih ovozemaljskih zadovoljstava (motori, pecanje, jurenje riba...) reši da se bavi politikom i svakog dana od sedam do četiri džedži u nekoj skupštini i nadpljuvava se sa nekim iz druge stranke, poliva se vodom i traži svoje dopune na amandmane... Takvi ljudi nisu ni zaslužili da ih pljujem. Ova generacija političara je važna samo zbog toga što je donela saznanje da svako može biti smenjen. A ne, izaberemo predsednika, naštancujemo njegove slike_arhiva i kako sad da skinemo čoveka kada smo već okačili njegove slike_arhiva? Pričalo se da pišete himnu Vojvodine.
- Kada je ta priča krenula, bio sam ne samo fizički odsutan, već i bukvalno odsutan iz te ideje i priče. Veoma mi je žao što se takva priča proturila. Zašto je niste demantovali?
- Pokušavam da poštujem medije, a to podrazumeva i to da se sklonim kad nemam šta da kažem. Jednostavno, predugo sam na sceni i već davim svojom pričom. Bez veze je da ja sada pričam da li pravim himnu Vojvodine. Nikada nisam bio autonomaš u smislu nekog odvajanja Vojvodine. Smatram da Vojvodinu treba spajati sa svetom, a ne odvajati je. Sve i da jesam najzakletiji autonomaš, iskopao bih rupu na kraju sela pa bih u nju viknuo to jednom i više nikada. Ja odlazim u Leskovac, Požarevac, odlazim u Niš, gde me ljudi vole i gde imam divne koncerte u tom delu sveta koji smatram svojom domovinom. Zar treba posle toga da kažem - super, vi ste tu bili mali majmuni, a ja sad idem kući da pravim državu koja će se odvajati od vas?! To su nemoralne stvari i veoma mi je žao što su me novinari pominjali u tom kontekstu. Izgleda da su vas neki aktuelni političari a vaši dojučerašnji drugari i saborci razočarali?
- Da. Štos je u tome što ja u politiku nisam ušao sa nekim materijalnim interesom - da nešto postanem, dobijem kabinet i šofera pred švalerkinom kućom. Moja je želja bila samo da se nešto promeni. To, očigledno, mnogima nije jasno. Predložili su vas i u upravni odbor televizije...
- Da, što ja nisam znao, niti bih ikada pristao. Kad sam se zahvalio i rekao da ja to nikada ne bih radio, rekli su da je trebalo da mi ponude jedno 10.000 maraka pa bih pristao. Provalili su me, očigledno. Čim je neko u stanju da te na taj način potceni i uvredi, to otvara i priču o njemu. Koliko oni meni da daju da bih bio sa njima?! Da moja cene može da se ispiše silnim nulama, mene bi Sloba kupio još davno. Najviše me boli kada me tako uvredi neko od 'naših'. Onda sam zlopamtilo. Da li je vlast promenila neke ljude koje znate?
- Kako da ne! Zovem dojučerašnjeg drugara, a on mi kaže: 'Nazvaću te. Ostavi broj mojoj sekretarici.' Pa, nemoj me, molim te... Do juče smo bili na ti, družili se i bili u strašno dobrom fazonu i stvarno me ne impresionira što je sada neko od njih predsednik nečega, jer u ovoj zemlji predsednik nečega može da bude svaka budala. Utisak je da prema vama niko nije ravnodušan. Izazivate oprečne emocije - ili vas obožavaju ili ne podnose.
- Imam taj problem što sam uspešan. Neuspešni ljudi imaju savršen mehanizam izgovora: Ako Đole puni Centar 'Sava' i za tri sata rasproda šest koncerata, to je zato što je pevao Titu ‘78. godine. Ako priznamo Đoletu da je sve ove godine govorio protiv Slobe, postavlja se pitanje gde smo onda bili mi? To bi značilo priznanje da smo bezveznjakovići. U našoj zemlji ima puno 'poturica' i tipova jeftinog mentaliteta, i odjednom se ja tu sad pojavim kao neki heroj, što - među nama rečeno - nisam. Samo sam bio normalan sve ove godine. Onda kažu: Šta sad on tu, odjednom peva za 'Otpor', a pevao je Titu?! Zatim smisle da sam autonomaš i da pišem himnu Vojvodine. Da li vas te neistine zabole?
- Naravno. Na to ne možeš postati imun. Lako je reći: Ne obazirem se na gluposti. Obazirem se, nažalost. Pogađaju me neistine i često me potpuno izbace iz fazona. Kad bi znali ovi moji dušmani koliko sam sujetan i ranjiv, verovatno bi mnogo više gazili i to koristili. U ovoj zemlji uspeh se ne prašta. Takav smo svet. Kada bih propao, preko noći prolupao, propio se i postao totalni gubitnik - bio bih omiljen. Svi bi me obožavali. Sve dok sam uspešan, dok imam porodicu, očešljanu decu, dobar auto i okrečenu kuću, govore - ovo je đubre proračunato. U mom selu bi za takvog rekli - pametan čovek. Simonida Stanković
