Izvor: Večernje novosti, 17.Dec.2013, 22:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sada je na potezu država

ĐACI u Francuskoj izučavaju maternji jezik 12 časova nedeljno, mali Nemci devet, a Srbi upola manje - svega 4,5 školska časa namenjena su učenju srpskog jezika. Ima li ilustrativnijeg primera za naš nehajan odnos prema sebi samima? - To su podaci koji ozbiljno deprimiraju - kaže za „Novosti“ prof. dr Dragoljub Petrović, ugledni lingvista i autor 12 knjiga posvećenih našem jeziku i pismu. - Mi smo zapustili svoj jezik i kulturu, a kada to uradite, onda ste zapostavili i duhovnost i >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << identitet. Na podizanju celokupne svesti o značaju brige za maternji jezik, po profesoru Petroviću, lingvisti mogu da urade mnogo, ali ne sve. Pravopisi, knjige o gramatici, „Normativna gramatika“ dvojice akademika Predraga Pipera i Ivana Klajna, koju je nedavno objavila Matica srpska, predstavljaju samo prvi korak. - Naredni korak ka našem osvešćivanju, morala bi da načini veća sila od lingvista, a to je naša država - sugeriše Dragoljub Petrović. - Nastava srpskog jezika morala bi hitno da se reformiše, da se udvostruči broj časova. Nadležno ministarstvo, predlaže dalje ovaj ugledni lingvista, trebalo bi da donese dekret po kojem bi ćirilični natpisi na pravilnom srpskom jeziku postali obavezni na ulicama. Nedopustivo je da u Novom Sadu samo 11 odsto natpisa na prodavnicama u glavnoj, Zmaj Jovinoj ulici ima ćirilične natpise.LEKTORI Po mišljenju Slobodana Pavlovića (na slici), nadležno ministarstvo bi moralo da obaveže sve medije da uposle određeni broj lektora. - Zvuči kao „verovali ili ne“, ali postoje televizije i novine bez lektora. Molim vas, pa ko to ima pravo da se tako igra našim jezikom, našim nacionalnim identitetom? - Nesreće po naš jezik započele su odmah posle Drugog rata, kada je Đilas sa Kardeljom došao da čisti SANU i univerzitete, pa na njihovo čelo postavio komesare, ljude s malo znanja i mnogo ambicija - priseća se Petrović i u lancu krivaca za „ovakvo jadno stanje“ u srpskom jeziku apostrofira i medije, „koji su danas uticajniji i od najvrednijih knjiga“. - Sa naših televizija iščezli su voditelji i spikeri kojima su pravilan govor i dikcija bili manir, mi smo danas izloženi ataku brbljivaca koji ne poznaju ni svoj jezik ni njegove akcente - smatra ovaj lingvista. Zbog svega navedenog, izgubio se i prirodni akcenat srpskog jezika, koji se od Vuka i Daničića do danas menjao i balkanizovao. ZABORAVNOST DRŽAVE ILUSTRUJUĆI nezavidan položaj srpskog jezika u regionu, profesor Dragoljub Petrović kaže da je naša zemlja dala pravo crnogorskim đacima u Lovćencu da uče na svom jeziku, dok istovremeno oko 200.000 Srba u Crnoj Gori nema pravo na svoj jezik: - Zaboravila je naša država i oko 35.000 Srba u Makedoniji, svi smo ovih dana svedoci šta se našim sunarodnicima u Vukovaru događa zbog ćirilice, ali zato Bošnjaci u Novom Pazaru ne sede skrštenih ruku, štrajkuju jer neće da govore srpski, hoće bosanski. - Trebalo je odavno da odredimo nov akcentski model, a umesto da smo to uradili, mi samo pričamo kako imamo nekakav prosečan književni jezik i izgovor. Njegov mlađi kolega Slobodan Pavlović, vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (predaje Uvod u istoriju srpskog jezika i srbistiku), takođe smatra da se broj časova i u osnovnim i u srednjim školama mora povećati već od naredne školske godine. - U gimnazijama i srednjim školama, koliko je meni poznato, nekadašnji predmet srpski jezik i književnost sveden je na književnost, pa tamo nema više ni gramatike, ni pravopisa, niti akademske komunikacije - ističe prof. Pavlović. Akademska komunikacija kao predmet, predlaže dalje ovaj univerzitetski profesor, trebalo bi da bude obavezna na svim univerzitetima u Srbiji. Koliko ima istine u tvrdnjama da sa naših fakulteta izlaze nepismeni i polupismeni akademci? - Nažalost to je naša bolna stvarnost koja takođe na vrlo opipljiv način svedoči o srozavanju naše jezičke kulture - kaže Pavlović i dodaje da su na potezu država i nadležna ministarstva.

Nastavak na Večernje novosti...