Izvor: TvojPortal.com, 12.Maj.2011, 11:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
STO DVADESET GODINA OD ROĐENJA MIHAILA BULGAKOVA
MAJSTOR I MARAGARETA NAJBOLJI RUSKI ROMAN
VOLAND JE ŽIVEO, VOLAND JE ŽIV I ŽIV ČE VOLAND BITI
Da se o ukusima, zaista ne može, ne samo sporiti, nego ni razgovarati, dokaz je i rezultat nedavno spovedene ankete u raznim regionima u Rusiji među 3000 ljubitelja književnoti koji su se ogromnom većinom opredelili za roman „Majstor i Margareta „ Mihaila Bulgakova kao nebolje knjniževno delo ruske književosti,koje je daleko iza sebe osatvilo i Tolstojev „Rat i mir „ i >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << „Zločin i kaznu „Dostojevskog.
Osam verzija Majstora
Mihail Afanasijevič Bulgakov ( 1891-1940) svoje remek delo, i kako je kasije ocenjeno, jedno od dragulja sveske književne baštine, „Majstora i Margaretu „ pisao deset godina , od 1928. do 1938., a sačuvano je 8 verzija rukopisa.Delo je prvi put štamano u Sovjetskom Savezu , cenzrisano i nepotpuno , 1966. ,dok je prva poptuna verzija izašla u Frankfirtu na Majni 1969., a u piščevoj otadžbini 4 godine kasnije. Književni kritičari i teoretičari su odavno utvrdili da je najveći ruski pisac sovjeteske epohe svoj roman o sudbini čoveka ( nimalo veseloj ) u totalitarnom društvu po liniji dobra i zla vezao za 9 dela svetske litrature od kojih je na prvom mestu Novi zavjet, a zatim slede iz religozne lektire Hristov život od Farera, Kritika Hristovog života od Davida Štrausa , Judesjki prokurator Anatola Fransa, pa Istorija odnosa čoveka i đavola Andreja Orlova.Od velikih svteskih pisaca u čijim se delima ukršatju osovine dobra i zla , Bulgakov se prilikom rada nad „Masjtorom ...“ nadahnjivao Puškinom ( Kapetanova kći ), Gogoljem ( Mrtve duše ) , Getovim Faustom i Danteovom Božanstvenom komedijom .
Roman-paradigma sastavljen od više slojeva
Ovaj roman- paradigma je sastavljen iz više slojeva ,tako da se jasno ocrrtavaju pshiloška, sociološka i fantastična ravan, a itovrmeno je to i lljubavni roman parabola.Tematsku osnovu romana čini priča o Majstoru , piscu koji je napsiao roman o Pontiju Pilatu i suđenju Isusu Hristu .Taj Majstorv roman kritika je ocenila kao bezvredan i štetan još pre samog objavljivanja. Radnja počinje dolaskom Volanda , satane, da organizuje godišnji bal demona u Moskvi .
Kompozicija Majstora sturuktuirana kao roman u romanu
Kompozicija „Majstora i Margarete“ strukturisanog kao roman u romanu zasniva se na paralelizmu dveju osnovnih fabukrnih linija,jedne koja prati događaje u Judeji, tridesetih godina nove ere i druga koja oslikava zbivabnja u Moskvi tridesetuh godina 20. veka . Teško ga je klasifikovati , jer je i parabola, i satira,ali ništa menje i roman ideje , moderne fantastike, a moglo bi se reći da sadrži dosta elemanta romana demonizma, odnosno satanizma.
Svaka stranica romana sa pisaćeg stola Bulgakova „letela“ odmah na Staljinov
Danas je svima poznato da je svaka stranica Buglakovljvog romana direktno sa pisaće mašine dospevala pravo na sto Volnadu, to jeste Staljinu.Vođa se beše premorio od pohvala.On je očekivao od Bulgaova nešto što bi bilo na nivou „Dana Turbinih „.Nije direktno „dodelejivao „ hvalospeve ,nego je posredno opravdavao svoje delovanje na najvišem nivou.Sentecija Mefistofela „Ja pripadam onoj sili što večno hoće zlo ,a večito čini dobro,“morala je ganuti vođu.Na ovaj ili onaj naćin između tiranina i pisca je tekao po pisca opasni dijalog.Istina, u izvensom smilsu dijalog je bio jendostra.Prćalo se da je Bulgakov redovnije slao pisam u Kremlj ngo što je dobijao odgbore. Staljin se odazivao kratim replikama tipa:“Zar smo vam toliko dosadali“?
U romanu sve dukčije:Voland zbori i tvori
U romanu je pak sve drugačije. Voland „zbori i tvori „ .Majstor i Margareta začuđeno gledaju . Članak kritičara Arimana u kome se govori da „da je autor progurao u štampu apologiju Isusa Hrista, pzvao je na uzbunu. Mnogi su zapazili da Volandovo Jevanđelje verno reprodukuje Renanovo delo „Život Isusov“.A Pilat je u belom plaštu i krvavim obličjem na svetlost sunca dopuzio do njegovih nogu, dok je kip Jezusa je verno preslikan sa slike Gea „Šta je istina „?Ge je , da podsetmo radio svoje slike pod uticajem učenja Lava Tolstoja o nerpotivljeju zlu nasiljem. U suštini stavri ,Jezus Bulgakova je tipični tolstojevac.Svi su ljudi dobri, samo se treba prema njima na čovečji način odnositi..
Zbilo se Jevanđelje bez čudesa
Tolstoj je hteo da stvori Jevanđelje bez Vaskrsenja i čudesa. Osećala se dosada.Čak je nastala i poslovica:ima Jevanđelje Hristovo , ali ima i Jevanđelje Tolstojevo.A kod Bulgakova se Jevanđelje bez čuda zbilo .I kod Volanda je prošlo bez čudesa.Zato su se u Moksvi Voland i njegov tvorac Bulgakov poigrali s vlašću.
Isprepletenost romana i života ruskih čitalaca
Populrnost „Majstora i Mragarete „ kod ruskih čitalaca novog pokoljenja može se objasniti i time što su se njihove sudbine ipreplele sa Buglakovom i njegovim junacima.Prepoznaju su ulice i zdanja u kojim se zbiva radnja romana. Eto, tu je Institut književnosti na Tvrskom bulevaru broj 25. Tu se rodio Hercen, a kod Bulgakova je Gribojedov čitao „Nevolje zbog pameti „ svojoj tetki raskomoćen na otomanu.Tu je i zdanje Masolita i restoran „Gribojedov „u kome je Arčibald Arčibalovič priređivao bal.Ne tako davno ,kod Patrijaršije su hteli da podignu spomenik –gigantski primus,ali, projekat , na sreću, nije ostvaren.Na onom mestu na kome je Anuška na suncu razlivala ulje , nikad nije bilo ni tramvaja, ni okretnice, ni pešačkog prelaza.I slava Bogu što je to tako.Voland, ako bi se dnas pojavio pred patrijaršijom, ne bi sreo dva atesita , ngo istinsie vernika i „pocrkovljene“.Tako je moguće sresti i „pocrkovljenoog „ Berlioza i objansiti Volandu da je u Rusiji davno i svesno napušten ateizam. Čitaoci Bulgakova bi pri eventaulnom susretu sa pesnikom Bezdomnim , prepoznali u njmeu vernika, ali još ne i sasvim „ocrkovljenog „ kako piše poemu sada već o pozitivnom Hristu , ali sa mnogo bogoslovskih brljotina , na koje odmah ukazuje sad uveliko načitani Berlioz.
Voland je živeo, Voland je živ i živ će Voland biti
Što se samog Volanda tiče, on je i danas živ kao što je to bio nekada, ističe se u prvim komentarima ruskih medija na vest da je po izboru 3000 anketirinah iz svih regiona u Rusiji , roman „Maestro i Margareta „ prvi na spisku najboljih ruskoh književnih dela svih vremena.I Korojev je u kariranoj kapi još živ,kao i mačak Begemot sa primusom.I svađe dopiru iz nekomfornoih stanova, a sense crne i bele magije sa inostsranim konsulatntima se odvijaju nesmetano i u kontinuitetu, i to na svim trgovima i u svim programima. I ništa od toga više nikog ne čudi. Po svoj prilici najveća Volandova trškoća se sastoji u tome što niko i ništa u savremnoj Moskvi ne može bilo kome izgledati čudno , mada stmabeno pitanje kao i ranije mnoge i dalje muči.
I Pereligino, to jeste Peredikino je na svom mestu
I Pereligino , to jeste Peredelkino je na svom mestu.I trgovkinja sirotica koja piše pod pseudonimom Šturman Žorž i sada petlja sa svojim mnogotiržnim detektivima .I „ usmeni oglas“ na ulici :„Devize, devize „može se čuti na svakoj raskrsnici ili ispred svake menjačnice.Hteli to da priznamo ili ne, mi ipak živimo kao nekad u Moskvi Bulgakova iz romana „Maestro i Margareta „ ,rezignirno zaključuje jedan komentator.I napis je ostao isti na domu Velika Sadova u kojoj je živeo Bulgakov:“Voland, prolazi ! „ ne služi ničemu, jer on nije nikud otišao.Odavno je postao Moskovljanin starosedelac, zvršava se ne bez sete kolumna u jednom ruskom listu.
Kratki vodič kroz književni život velikog pisca
Mihail Afanisjevič Bulganjin je rođen u Moskvi , gde je učio školu i studirao , a po zvrštku medicine radio kao lekar u malim mestima u unotrašnjosti, da bi se 1923. g.vratio u svoj rodni grd i započeo karijeru profesinalnog pisca. Pošto je bio na indeksu sovjetskih izdavača, tražio je da mu se dela objavljuju ili dozvolu da emigrira , posle čega je na intrevenciju samog Staljina zaposlen kao dramaturg u jednom mokovkom pozorištu , ali mu i dalje nije dozvoljeno da objavljuje .Njegov prvi roman „Bela garda „objavljen je prvi put u Francuskoj 1925, g, i drugo izdnje 4 godine kasnije, dok je Sovjetskom Savezu u celini štampan tek 1966.Napisao je dramu „Dani Turbinih „, dramatizacija romana „Bela garda „( 1926),komediju „Zojkin san „ ( 1926.), drame Beg ( 1927.) , „Poslednji dani ili Puškin „, „Robovanje licemera ili Molijer „,“Priglupi Žurden „,i grotesknu komediju „Ivan Vasiljevič“ 1935.Njegova drama „Beg“ je po Staljinovom nalogu skinuta sa repertoara, a „Dani Turbinovih „ ,opet na intervenciju vođe , vraćena scenu.Bulgaovljevu su za života objvljeneni samo prvi eo romana „Bela garda „, ciklus priča „Beleške mladog lekara (1925-1928) kao i novinski feljtoni.Ostala dela su objavljena posle piščeve smrti „Maestro i Margareta „, „Život gospodina de Molijera „( 1962. )i nezavršeno delo „Pozorišni roman“ ( 1965.)
Branko Rakočević
ruski pisciMihail Afanasijevič BulgakovMajstor i MArgareta
