Izvor: Blic, 24.Sep.2016, 08:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŠTA GLEDATI NA BITEFU Preporučuje Ivan Medenica
Ovogodišnji Bitef je raznovrstan, uzbudljiv, aktuelan, kaže Ivan Medenica, selektor i umetnički direktor manifestacije koja počinje večeras (21.30) komadom “Kantor Downtown”.
Bitef traje do 2. oktobra, obuhvata 12 predstava u glavnom programu, a Ivan Medenica na početku razgovora kaže:
- Svaki gledalac, naravno, ima pravo da bira predstave po svom ukusu i interesovanjima, a ove je godine ponuda raznovrsna i obuhvata od dramskog pozorišta preko tzv. dokumentarnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << do plesnog. Kada je o dramskim, dramskim predstavama na bitefovski način reč, to su predstava austrijskog Burgteatra “Urnebesna tama”, hrvatska “Nad grobom glupe Evrope”, “Rodoljupci” našeg Narodnog pozorišta Beograd.
Riječka predstava “Nad grobom glupe Evrope” govori o “putovanju” Hrvatske u Evropsku uniju, a Medenica podseća da je to prvi naslov koji je javno uvršten u Bitefov program.
Urnebesna tama
Austrijsku predstavu Burgteatra „Urnebesna tama”, po rečima selektora, karakteriše:
- Odličan tekst koji se (auto)ironično poziva na amblematičnu knjigu Džozefa Konrada “Srce tame” i na kultni film “Apokalipsa danas” Frensisa Forda Kopole, tematizuje aroganciju savremene zapadne civilizacije u percepciji „drugosti“, koja, pogotovo u današnjoj Evropi, proizvodi nerazumevanje i agresiju. Postavljajući pitanje o smislu savremene civilizacije, pokreće i pitanje o smislu savremenog pozorišta: da li je ono mesto pobune ili malograđanskog konformizma?
- Festival otvara savremeno plesna predstava “6&7”, konceptualna, vrlo moderna, izuzetna po dometu i uzbudljivosti. Ima repetativan ritam i ukoliko se duhovno i telesno prepustite - imaćete ne samo estetsko nego i duhovno iskustvo - napominje umetnički direktor Bitefa.
Soft mašin, Svita br. 2
- Nemačka predstava “Soft mašin” ,koju svakako ne treba propustiti, jeste multimedijalna, odnosno najmultimedijalnija i u duhu je najbolje Bitefove tradicije. Između ostalog, uključuje dokumentarni film i predavanja, a duhovito i dirljivo se bavi društvenim pitanjima.
Ovdašnja predstava “Samo moje” ubraja se u plesne, a Ivan Medenica podseća da program obuhvata i nešto što je, uslovno nazvano, muzičkim pozorištem:
- To je francuska predstava “Svita br. 2”, koja je zasnovana na enciklopedijskom projektu audio-arhiviranja raznih govora - od istorijski bitnih, političkih do svakodnevnih. Audio-materijali od kojih je napravljena vrsta orkestracije čine da cela predstava izgleda kao koncert. Teatar koji se vraća iskonskoj snazi ove umetnosti - snazi izgovorene reči.
Po njegovim rečima, berlinska predstava “Saosećanje: istorija mitraljeza” je svojevrsno pozorišno predavanje. “Reč je o uzbudljivom, pseudodokumentarnom pozorištu u kome se u ambijentu opšteg raspada ili otpada zapadne civilizacije, suočavaju i prožimaju dve ispovedno-fiktivne perspektive o genocidima u Africi”, kaže, dodajući da predstavu otelotvoruju dve glumice - jedna afričkog, a druga nemačkog porekla.
Ambasador...
- Ni sam ne znam kako bih odredio predstavu “Ambasador: nemačko-afrički komad s pevanjem“. Recimo kao džem-sešn, koncert, performans. Igra se u 21.30 u Domu omladine. Kad sam je u Berlinu gledao, ljudi su s pivom u ruci ulazili na predstavu. Predstava posebne energije, izvođenje koje doseže do granica fizičke izdržljivosti.
Bitefova produkcija “Sloboda je najskuplja kapitalistička reč” nastala je na osnovu istraživačkog putovanja u Severnu Koreju.
- U danu prologa je draga i dirljiva predstava “Kantor downtown”. Svojevrsna scenska instalacija - delom rekonstrukcija čuvene predstave “Mrtvi razred” Tadeuša Kantora, gosta nekih ranijih Bitefa, u kombinaciji sa video-radovima - portretima nekih od najčuvenijih do anonimnih protagonista američke avangarde iz ‘60-ih i ‘70-ih. Omaž Bitefu, ali i američkoj avangardi pomenutog perioda - priča Medenica.
Medenica: Duboko verujem u projekat ujedinjene Evrope
- Misija Bitefa nikad nije bila samo da otvara nove umetničke prostore nego i da doprinosi emancipaciji društva. Posebno posvećenje i bavljenje zavređuje pitanje koliko su Mira i Jovan kroz Bitefe doprineli prihvatanju i prevazilaženju kulturnih, etičkih, političkih... različitosti. Ovaj Bitef, između ostalog, preispituje temu izbeglica, ali ne kao fenomena po sebi, već kao pitanje koje ima svoje uzroke, korene... Predstave se bave razlozima zbog kojih je taj fenomen eskalirao; od neoliberalnog kapitalizma i neokolonijalizma do odgovornost Evrope za raspad društava iz kojih izbeglice dolaze. Lično, duboko verujem u projekat ujedinjene Evrope. On sada prolazi kroz krizu i mi prema tome treba kritički da se odnosimo. Pozorišta to rade, a to takođe znači da Evropa ima kulturni potencijal da se s tim uhvati u koštac. Možda i više nego što su za to sposobne evropske institucije - kaže umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica. Kompletan program i satnicu Bitefa možete pogledati ovde.
.jpg)
