Izvor: B92, 26.Jan.2009, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roterdam: Globalni bluz
nedelja 25. januar 2008.
Festivalska produkciona pijaca Sinemart je najveći i najstariji poslovni događaj namenjen pospešivanuju saradnje i međunarodnih koprodukcija u evropskoj filmskoj industriji, Sinemart je izrodio mnoštvo potomaka od San Franciska preko Sarajeva do Beograda.
Ovogodišnje izdanje na kome učestvuje 800 delegata, traje tri dana a kao i prošle godine prolazi u senki kontroverze u vezi donacija holandskog ministarstva spoljnih poslova fondu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Hubert Bals putem kojeg Kraljevina Holandija preusmerava značajan deo finansijskih sredstava za pomoć nerazvijenim kinematografijama (uključujući Srbiju).
Paralelno sa usponom desnih populističkih partija i njihovim učešćem u holandskom parlamentu na dnevni red je stavljeno i pitanje međunarodne ekonomske pomoći.
Koliko je ovo pitanje osetljivo, ne samo u Holandiji, pokazuje incident koji je izveštač portala B92 imao sa festivalskom hostesom iz Japana. Na izraženu zahvalnost za 30 miliona evra koje je Japan u vidu pomoći donirao Srbiji od 2001. godine, uključujući značajan deo sredstava poklonjen Jugoslovenskoj Kinoteci, dobijen je kratak odgovor da Japan ne bi trebalo da toliko pomaže druge zemlje.
Šta god mislili o internoj kulturno ekonomskoj politici Holandije i međunarodnoj saradnji, dešavanja oko Sinemarta su dobar pokazatelj globalnih trendova u filmskoj industriji i umetnosti.
Žrtva kulturno-političkih talasanja je bio i prethodni direktor festivala Sajmon Fild, iako je bio najzaslužniji za visok međunarodni ugled koji je ovaj festival izgradio tokom devedesetih i na čijim lovorikama i dalje sanjari.
Svi reformski potezi novog direktora Volfensona upereni su na zadržavanje te pozicije i olakšavanje pristupa publike novim autorskim talentima i uzbudljivim filmovima.
Takmičarski program za tri ravnopravne narade VPRO Tigar, produkciona pijaca Sinemart i fond Hubert Bals su primer integrisane kulturne politike koja ima izuzetan međunarodni uticaj.
Meka moć koja bi trebalo da bude cilj i strateško post-ideološko opredeljenje evropske spoljne politike nalazi se pred iskušenjem i mogućnošću da propadne zbog sitnih, sebičnih i kranje lokalnih političkih interesa. Ne znam da li vam ovo zvuči poznato, ili vas podseća na neku drugu zemlju?
Gorenavedeni Japan naravno :).
Ako ovogodišnje izdanje festivala bude pohvaljeno po holandskim medijima direktor Volefonson će imati razloga da bude zadovoljan a glasovi koji traže ukidanje pomoći strancima biće beznačajni baš kao i onaj neuki komentar koji pokazuje kako velike i stare nacije mogu pasti vrlo nisko i veoma lako.
Festivali nestavljaju odrednicu međunarodni olako i bez nekog posebnog cilja. Ozbiljno pozicioniranje što je odlika ispravne kulturne politike, dovelo je do terminskog pomeranja festivala nedelju dana unapred, kako bi filmski radnici bili u stanju da lakše iskombinuju posete Sandensu i Berlinu, a to zaista morate da uradite ukoliko želite da budete globalni igrač u filmskoj umetnosti.
Ali, ukoliko živite u Roterdamu ili imate priliku da posetite ovaj festival, celi svet je na ekranu vašeg omiljenog bioskopa, svejedno da li je to Sinerama sa svojih 7 ušuškanih sala, raskošni tradicionalni art-deko bioskop Luksor, sa samo jednim platnom ili futuristički Pate multipleks koji podseća na svemirski brod Nostromo.
Roterdamski festival je zaista svetski, međunarodni festival, i ovaj grad nije bez razloga (kao i Beograd uostalom) proglašen za jedan od gradova budućnosti (XXI veka).
Sitničavi primitivci to nikad neće shvatiti, pa grickali semenke i pljuckali u parku ili čačkali nos u klupama „Tweede kamer" holandskog parlamenta. Verovatno zato što nisu išli u bioskop kad su bili mali.
