Izvor: B92, 29.Jan.2009, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roterdam: Duhovi bez daha
28. januar, 2009.
Iako prošlogodišnji problem sa finansiranjem fonda za nerazvijene kinematografije Hubert Bals još nije razrešen, o čemu je već pisano, izgleda da nijedan festival više ne može da prođe, bez nekog sličnog problema.
Ove godine je procurela vest da Holandija preti da napusti filmski koprodukcioni fond Eurimaž kome pripadaju sve članice Saveta Evrope osim Ujedinjenog Kraljevstva.
Holanđani nisu usamljeni, nešto slično su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pripretili i italijani.
Obaveze zemalja članica prema fondu se obračunavaju kompleksnom formulom koja sadrži bruto nacionalni dohodak, broj stanovnika i broj koprodukcija u kojima je zemlja članica učestvovala.
Dok su predstavnici ostrvljana napustili fond razočarani niskim umetničkim kvalitetom proizvedenih filmova, sadašnje pretnje su isključivo finansijskog porekla, vezane za broj koprodukcija u kojima Holandija učestvuje i visinu njihovih obaveza. Na problem je prvi put ukazano još 2007.
Oko ovakve politike bi više trebalo da budu zabrinuti holandski producenti jer filmovi proizvedeni u ovoj kinematografiji retko napuštaju domaće tržište, iako je Holandija, bar prema kriterijumu osvajača nagrade Američke filmske akademije, među prvima, sa tri osvojene nagrade (Napad, Antonijina Linija, Karakter).
Vrsta filmova koju oni žele da podrže se očigledno ne poklapa se ukusom većine producenta nekomercijalnog evropskog fima i u tom procepu se otvara prostor za stvaranje političkih problema.
Ostale članice su izrazile zabrinutost zbog mogućeg povećanja njihovih obaveza prema fondu. Da li iko u Srbiji uopšte razmišlja o ovom problemu?
Iako je sa 18 filmova potprogram Hungry Ghost ambiciozno pokušao da objedini žanrovske i ne toliko žanrovkse filmove sa zajedničkom temom, azijskiom pričama o duhovima, veliki broj filmova je ili tehnički nezadovoljavajći, ili nije horor film, neki jesu, dok nisu priče o duhovima, što je ironično jer u tu grupu spadaju dva za sada najbolja filma "The Body" i "Forbidden Door", dok se za Korejski "The Pot" može sa sigurnošću reći da najuspešnije pomiruje žanrovske motive tehniku i konvencije sa visokim umetničkim ciljevima.
Režiser Kim Tae Gon to postiže uspostavljajući kontrast i napetost između glavnih likova, mlade porodice koja se doselila u Seul i njihovih suseda i poslovnih partnera koji su pripadnici evanđelističke crkve. Veoma polako, detalj po detalj ta slika se menja i užas koji preovlada na kraju, nema natprirodnu poreklo, iako je posednutost duhom umrle osobe u ovom filmu realnost kao i u dva veoma različita honkonška filma Yes I Can See Dead People i !Rule #1", svo zlo u filmu je posledica činjenja živih osoba što dovodi do katastrofalnih posledica po sve.
Iako veoma naporan za gledanje Tae Gonov film predstavlja suštinu onoga što je ovaj program verovatno trebalo da predstavlja kada ga je festivalski programer osmislio.
Koliko je autorski pristup posednutosti od strane duhova umrlih, različit kod korejskog i honkonških primera, toliko se i dva filma iz ove azijske kinematografije koja je nekad suvereno vladala roterdamskim programom dok je selektor bio Sajmon Fild, međusobno dosta razlikuju.
Prvi nelagodno balansira između crnohumornog pristupa dok gledaoce pokušava da zaplaši proverenim metodama, bučnom muzikom, iznenadnim montažnim rezovima i pojavljivanjem duhova u kadru na način da ih gledaoci vide a likovi ne.
To nije loše, ali kada mlađeg brata glavnog lika posedne duh mentalno bolesnog komšije film skrene u vode porodične melodrame da bi pred kraj opet pokušao komični pristup. Ovo neuravnoteženo klackanje kvari inače solidan bioskopski film.
"Rule #1" svoje filmsko poreklo besramno vuče iz holivudskog žanrovskog filma i to policijskog trilera sa serijskim ubicom koji je nezaustavljiv jer kao duh može da skače iz tela u telo.
Temu je obradio i jedan od asova žanra Ves Krejven. Film dodaje nešto malo lokalnih aroma ali je jasno šta mu je glavni izvor inspiracije, time postiže i kvalitet sve dok ga zbrzani preokret u poslednjih 5 minuta ne obori na čisto zanatskom filmskom nivou režije i naracije.
Sutra uveče je dodela nagrada za tri ravnopravne nagrade VPRO Tigar.
Pošto se po kvalitetu dosada jasno izdvojio film "Breathless" koji ćete moći da vidite na ovogodišnjem FEST-u, nadajmo se da će i žiri podeliti mišljenje ovog izveštača i autora koji će sigurno na nekom budućem festivalu u Roterdamu imati svoj film u programu Bright Future namenjenom etabliranim režiserima.
