Izvor: Politika, 25.Feb.2011, 11:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roman koji nema pretka
U Kolu Srpske književne zadruge objavljena „Bajka” Dobrice Ćosića, roman koji je književna kritika prećutala
U Srpskoj književnoj zadruzi predstavljen je roman „Bajka” Dobrice Ćosića, koji je objavljen u 102. Kolu. Nije ovo bilo obično predstavljanje jedne knjige, već mali „okrugli sto” o najvećem živom srpskom piscu. O romanu su govorili Slobodan Rakitić, Želidrag Nikčević, Slađana Ilić, Vladimir Kecmanović i Marko Krstić, a odlomak iz dela pročitao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je Srba Milin.
Slobodan Rakitić, sadašnji predsednik SKZ, podsetio je na vreme od pre četiri decenije kada je na čelu najuglednije i najstarije izdavačke kuće u Srbiji bio upravo Dobrica Ćosić. Zadruga je tada bila u svom najvišem izdavačkom i kulturnom usponu, sa nekoliko velikih nacionalnih projekata, kao što je „Istorija srpskog naroda”, u deset tomova. Taj polet je, nažalost, grubo prekinut zahvaljujući „nerazumnoj i bahatoj aktuelnoj vlasti”.
Ana Ćosić-Vukić, u pogovoru romana, priseća se da je njen otac „Bajku” pisao 1965. godine, na letovanju u Ohridu. Uveče je, supruzi Božici, čitao ono što je tokom dana napisao, slušala je to i kći Ana i to je prvi roman njenog oca koga se seća. Kada je objavio „Bajku” Ćosić je imao 44 godine i tri objavljena romana: „Daleko je sunce”, „Koreni” i „Deobe I-III”.
Za literarnu genezu romana „Bajka”, kaže Ana Ćosić-Vukić, značajne su „Deobe”, Ćosić je nameravao da napiše i epilog ovog romana o čemu postoje beleške u njegovom rukopisu „Dnevnik Deoba”. Nedovršeni epilog zvao se „Na dnu reke buna”. Roman „Bajku” danas treba čitati kao filozofski uvod i izvorište Ćosićeve romaneskne energije za literarno preoblikovanje pesimizma u istorijski i sudbinski tragizam.
„Bajka” je roman, ističe Marko Krstić, koji nema svog pretka u srpskoj književnosti i začetnik je distopijskog i antiutopijskog mišljenja u srpskoj literaturi. Reč je o prvom i jedinom romanu u našoj književnosti koji se uhvatio u koštac sa „faustovskim motivom”. Roman „Bajka” izraz je najdubljeg piščevog pesimizma, naročito ako znamo da, za razliku od utopije, antiutopija predviđa mračnu budućnost čovečanstvu.
Ćosić se u „Bajci” najdublje zamislio nad samim Ćosićem. Revoltirani Ćosić ustao je protiv revolucionarnog Ćosića. „Bajka” je nastala u vreme Ćosićevog ideološkog razočaranja. U romanu su umetnički artikulisani plovidba „Galebom” s Titom, poseta Golom otoku i logoru Dahau, pad Rankovića i Brionski plenum…
„Bajka” je, naglašava Želidrag Nikčević, nešto sasvim posebno u Ćosićevom stvaralaštvu. Ona nam može pomoći da ga vidimo u širem, složenijem kontekstu, sa poetički i estetski slobodnije angažovanim rukopisom. U vreme kada je nastala, ona nije imala prave čitaoce i tumače, i faktički je prećutana. U tom prećutkivanju bilo je razumnog, ideološkog zaziranja. Osećao se njen subverzivni potencijal, ali u samom društvu, za pravi odjek, nije bilo dovoljno artikulisane subverzivne energije.
U romanu se sva dostignuća ljudske istorije, smatra Slađana Ilić, procenjuju iz pesimističkog fona. Pripovedač u svemu vidi apsurdne ishode, njegovo dominantno osećanje jeste – rezignacija. Apsurd je osnovna karakteristika prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ne postoji ništa što bi moglo da ispuni aksiološku prazninu. U romanu „Bajka” posebno je značajan simbol pepela. Pepeo je opomena, jer kao da je čitav svet slika napuštenog krematorijuma koji je samo trenutno, ali se ne zna na koje vreme – van pogona.
Uspeh „Bajke” kod čitalačke publike, ističe Vladimir Kecmanović, neuporedivo je manji od uspeha bilo kog drugog Ćosićevog romana, što je, s obzirom na njenu hermetičnost, sasvim razumljivo. Ovo delo je, međutim, kritika u dobroj meri prećutala, čemu je, bez sumnje, s jedne strane, kumovala činjenica da je u godinama posle njegovog objavljivanja, Ćosić predstavljao nepodobnu personu, a s druge veliki uspeh koji je, u vreme umerenog popuštanja ideoloških stega, doživeo njegov roman „Vreme smrti”, bacivši u senku ne samo „Bajku”, nego i ostala Ćosićeva dela.
................................
Pobuna protiv Starog
Vidno raspoložen, Dobrica Ćosić je rekao da nije očekivao da za života čuje raspravu o „Bajci”. Mali „okrugli sto” u Srpskoj književnoj zadruzi nazvao je „književnim incidentom”, a incident je bilo i objavljivanje „Bajke” (1966).
Ovaj roman je, možda, trebalo da bude njegov poslednji objavljeni roman. Ćosić je potvrdio da je razmišljao o nastavku romana, o priči o Anđami, srpskom dobrom đavolu, koga je i sam „sretao” pored Morave, u detinjstvu. „Bajka” jeste pobuna protiv Starog (Broza), ali i protiv totalitarnog društva koje je donelo Dahau i Goli otok.
Iako ne čita i ne prepravlja već objavljene romane, Ćosić je „Bajku” ponovo pročitao pre desetak godina i začudio se zašto taj njegov roman nije zanimljiv čitaocima. Bio je prijatno iznenađen jučerašnjim tumačenjem romana Želidraga Nikčevića, Slađane Ilić, Vladimira Kecmanovića i Marka Krstića koji su, kako je rekao, u razmišljanju i tumačenju otišli mnogo dalje od njega. Bio bi, dodao je, mnogo nezadovoljniji svojim ukupnim delom – da nije napisao „Bajku”.
Zoran Radisavljević
objavljeno: 25.02.2011.
.jpg)
