Izvor: Blic, 02.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rokerska mučnina
Rokerska mučnina
Ušli smo u drugu polovinu 34. Festa i, na moje veliko čuđenje opšta auforija što se festival valjda uopšte održava, ne posustaje. Kao da smo zaboravili da je festivala bilo i u najgorim devedesetim, i da ponekad nije bio lošiji od ovog današnjeg. Ali je na Festu uvek bilo dobre kritičnosti. Sad je to jenjalo, samo da se ne talasa.
'Poslednji dani' američkog reditelja Gasa van Santa je mali, produkcijski skroman film (načinjen za tv mrežu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << HBO) o poslednjim danima rokerske zvezde Kurta Kobejna. U filmu se glavni junak drugačije zove, da bi se izbegli naknadni sudski sporovi sa 'veselom udovicom'. Iz istih razloga su prigušeni odnosi sa muzičkim mogulima, ostavljena je samo samoća glavnog junaka, njegove depresije i samoubilačke krize. I, kraj je poznat i pre filmske završnice. Još jedan minimalistički film Gasa van Santa koji ima razloga da se sa nostalgijom priseća svojih ranih uspeha ('Moj privatni Ajdaho' takođe govori o poslednjim danima, ali koliko ubedljivije!)
Još jedan muzičko-biografski film, ali bez skrivanja imena junaka. 'Hod po ivici' američkog reditelja Džejmsa Mengolda sledi životnu priču ikone kantri-muzike Džonija Keša, koji je preminuo pre nepune tri godine. Legenda, koja ide na ruku producentima, kaže da je sam Džoni rukopoložio glumca Džoakina Finiksa da ga ovaploti na filmskom platnu. Neka im bude.
U kantri muzici nema čuda ni revolucija. To je američki folk sa večnim temama i sličnim aranžmanima, od Henka Vilijemsa do Doli Parton. Džoni Keš je u životu imao problem sa drogama i ćorkom, i nekoliki njegovi albumi su snimljeni na koncertima za sapatnike iza rešetaka. Oni su i najbolji. Mengoldov film daje stereotipnu sliku o usponu, privatnim nevoljama i padovima. Kao da smo to stotinak puta ranije videli. Finiks kao Keš i Ris Viderspun kao njegova pozna izabranica Džun Karter deluju ubedljivo i zbog njih je lepo videti ovaj osrednji film.
