Izvor: Politika, 22.Maj.2011, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Redak jubilej „Bube u uhu”
Reč je o najdugovečnijoj predstavi ne samo kod nas, nego i u svetu sa oko 1.500 izvođenja i 40 godina trajanja
Osećanje je pomešano. Prisutna je i radost i tuga. Radost jer nismo ni u snu sanjali da predstava „Buba u uhu” koja je na neki način pastorče JDP-a, doživi da obeležava 40 godina trajanja. Naša predstava nikada nije išla na inostrana gostovanja, ako se izuzme jedan uspešan nastup u Ljubljani. Tuga, jer među nama više nema onih kolega koji su bili na premijeri, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kaže glumac Nikola Simić koji već četiri decenije tumači lik Gospodina Šandebiza-Poša u kultnoj predstavi „Buba u uhu” Žorža Fejdoa, u režiji Ljubiše Ristića na sceni „Bojan Stupica” JDP-a.
Svojevrsni pozorišni fenomen prati popularnu „Bubu”. Reč je o najdugovečnijoj predstavi ne samo kod nas, nego i u svetu, sa oko 1.500 izvođenja. Davnog 7. juna 1971. godine delo „Buba u uhu” premijerno je izvedeno na sceni „Bojan Stupica” kao diplomska predstava reditelja Ljubiše Ristića. Mnogi su glumci prolazili kroz podelu, samo Nikola Simić od početka do danas traje u liku svoga junaka, bez ijedne zamene.
U premijernoj podeli iz 1971. godine, pored Simića, igrali su: Milan Gutović, Voja Brajović, Marko Todorović, Vlasta Velisavljević, Boro Stjepanović, Moris Levi, Branko Milenković, Rada Đuričin, Branka Petrić, Zorica Šumadinac, Vesna Latinger.
Današnju podelu čine: Toni Laurenčić, Dubravko Jovanović, Srđan Ivanović, Slobodan Tešić, Vlasta Velisavljević, Srđan Jovanović, Rada Đuričin, Branka Petrić, Sonja Kostić i Tinja Došen.
Tokom prethodnih godina pohabali su se mnogi kostimi. Zamenjeni su novim. Izbledela, oštećena scenografija uz veliki napor uspeva da podmiri zahteve scene. Ono što je isto kao na premijeri jeste: prepuna sala, dugi aplauzi na kraju, nasmejana publika.
– I pored toga što je reč o vodvilju trajemo i danas. Napraviću poređenje sa filmom „Tesna koža”. Kada je izašao u javnost, bio je osporavan. Ipak, „Tesna koža” je nadživela mnoge umetničke kreacije na filmu, televiziji. To je slučaj i sa „Bubom”. Ranije sam govorio da je to komedija zabune. Sada kada je igramo posle toliko godina, kažem da je reč o komediji apsurda. Interesantno je da publika sve anulira, i godine i vreme. Postojimo mi, glumci koji igramo, i publika. Oni nisu tu da ocenjuju koliko ko ima godina, kako izgledamo. Njima je važan doživljaj. To dokazuju ovacije kada se spuste zavese. I danas, kao na premijeri, zavesa se diže po četiri-pet puta, kaže Simić, i dodaje:
– Publika nas sve ove godine podržava. Najpre su bili deca, pa studenti, pa su se oženili ili udali, pa sada oni imaju svoju decu koju dovode da gledaju „Bubu”. To je velika satisfakcija u vremenu kada je kultura svedena na najniže grane.
Nikola Simić retko daje intervjue. Ipak, rado je govorio za „Politiku”, jer ga za ovu kuću vezuje porodična tradicija. Najpre su je čitali njegovi otac i majka, zatim brat Slavko, takođe poznati glumac, i on. Danas je čitaju njegov bratanac i kćerka. Iza Simića je bogata pozorišna, filmska i televizijska karijera. Kada je, kaže, počinjao da se bavi glumom nije razmišljao o budućnosti.
– Gluma traži jako mnogo strpljenja. Jeste u moje vreme bilo drugačije: manje konkurencije, manje glumaca. Bila je jedna Akademija za pozorišnu umetnost u Beogradu, u Zagrebu i Ljubljani. Svojevremeno je bila srednja glumačka škola u Nišu i u Novom Sadu. I ništa više. Osvrnite se danas koliko ima akademija!? Za ovaj posao treba mnogo strpljenja, odricanja i velike ljubavi. Bilo je kriza i te kakvih, ali ja nisam imao kome da se požalim. Brat me je odvraćao od glume, napominjući mi da je to „rudarski posao”. Ali, ja ga nisam poslušao. Želje i htenja su bila drugačija. Ne može od sudbine niko da pobegne. Ono što ti je suđeno to je, poručuje Nikola Simić.
------------------------------------------------------
Zagrljaj sa Duškom Čeklićem
„Buba” je četrdesetogodišnja radost u gledalištu, na sceni, ali i iza scene. Od premijere predstavu vodi inspicijent Duško Čeklić. Iako za publiku nevidljiv, jedan je od najvažnijih članova ekipe. Ima veliki doprinos dobrom raspoloženju iza scene. Zagrljaj sa njim, pre svakog početka predstave, podsticajan je uvod u našu veselu igru. I tako je svih ovih 40 godina, bez obzira na promene u ansamblu, kaže Rada Đuričin.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 23.05.2011.
