Izvor: B92, 10.Nov.2009, 21:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Red Snapper u Pogonu
Kultni status koji Red Snapper očigledno uživa ovde, bio je dovoljan da Pogon Doma omladine u subotu uveče bude krcat.
Da li ste prvi put čuli za njih 1996. kada se pojavio album „Prince Blimey", ili tokom studentskih šenji krajem devedesetih, ili kada su se pojavili u televizijskoj emisiji Joolesa Hollanda na BBC-ju, ili možda nakon prošlogodišnjeg povratničkog albuma „A Pale Blue Dot", ili čak možda nikada niste čuli za njih – bilo je sasvim nevažno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za uživanje u ovom koncertu. Iskusnio trio kog čine bubanj, kontrabas i gitara bio je upotpunjen saksofonom, zahvaljujući kom je verovatno i stečeno opravdanje da se Red Snapper, kog ipak bije glas da je elektronski bend koji koristi žive instrumente, pojave na istom džez festivalu na kome su svirali npr. saradnici Dizzy Gillespiea.
Koncert je počeo isto kao album „Our Aim is to Sastisfy Red Snapper", temom „Keeping Pigs Together" koja i pored manjih, ali na sreću kratkoročnih problema sa zvukom (saksofon i bas su se jedva čuli) u startu izaziva oduševljenje među masom, da bi se tokom narednih, malo više od sat i po, uporedo ređali hitovi iz druge polovine devedesetih kao i sasvim nove pesme. Basista Ali Friend i bubnjar Richard Thair su toliko moćni na svojim instrumentima, da sve vreme imate utisak da su se kojim slučajem samo njih dvojica pojavila na bini kao Red Snapper ovaj koncert bi i tada bio odličan. Daleko od toga da gitarista David Ayers i mladi saksofonista Tom Challenger nisu bili na visini svog zadatka, naprotiv, ali ritam sekcija je ipak ono što čini dušu ovog benda. Već nakon prvih par pesama svi u sali su bili znojavi – bend od količine energije uložene u svirku, publika zbog nedostatka ventilacije u sveže renoviranom Pogonu. Ipak, izgleda da to nije smetalo ni jednima ni drugima, euforija nikog nije popuštala do samog kraja.
Iako je saksofonista Tom Challenger novi član benda koji je bar jednu deceniju mlađi od ostalih, to ne samo da se ne oseća u njegovoj svirci, nego čak poteže pitanje kako su Red Snapper uopšte mogli bez njega. Challenger nam je u par navrata jasno stavio do znanja da odlično barata sa "fri džezom" (i to posebno u jednoj od 3 nove pesme koje će naći mesto na sledećem albumu), sa „gangsterskim" zvukom koji krasi starije Red Snapper numere, kao i sa nešto suptilnijim melodijama na flauti. Bez obzira što on nije učestvovao u procesu pisanja pesama za neke ranije albume, teško da ste mogli uočiti da je manje uživao u himničnoj „Get Some Sleep Tiger" sa ploče „Prince Blimey", nego u numerama „Wanga Doll" ili frenetičnoj „Lagos Creepers" koje su nastale pre dve godine. Dok je ritam sekcija bukvalno „jela" svoje instrumente, gitarista Ayers se zadovoljno osmehivao publici, otkrivajući nam da je upravo on zadužen za sve one elektronske trikove koji krase Red Snapper albume.
Ako uopšte postoji neko ko je imao nedoumicu da li su Red Snapper došli na Beoogradski džez festivali zahvaljujući Voji Pantiću ili Draganu Ambroziću, one su bile uklonjene kada je basista Ali posvetio jednu temu upravo Draganu (i to „Brickred", ako se dobro sećam). Ma koliko da je obraćanje publici na njihovom maternjem jeziku izlizani kliše, mora se odati priznanje Alievom šarmu kada je u jednom momentu na srpskom pročitao „Hvala Beograde, lepi grade". Nagrada za sve kapi znoja usledila je u vidu bučnog pozivanja na bis, nakon čega su usledila dva hita iz devedesetih – prvo „Wesley Don’t Surf" sa prvog EP-ja benda „Reeled and Skinned" a onda i „Suckerpunch" u kom je Tom na saksofonu vrlo uspešno oponoašao repovanje iz originala.
Teško je poverovati da je postojao neko ko je iz Pogona u subotu izašao nezadovoljan. Nisam siguran ni da su članovi benda očekivali ovacije koje su dobili, jer ipak su ovde prvi put, a koliko mi je poznato nemaju baš običaj da zalaze u istočne krajeve Evrope. Nadam se da će ovaj koncert ohrabriti organizatore festivala da ubuduće bude više ovakvih bendova i da reper za dovođenje nekoga ne bude samo broj nagrada ili pozitivnih recenzija u magazinu "Downbeat", nego i veza sa realnim stanjem i tokovima u savremenoj (džez) muzici.
