Izvor: SrbijaDanas.com, 06.Dec.2019, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratni crteži, romantičarski pejzaži DOSTOJNI NEZABORAVA: Izložba dela Zorana Petrovića (FOTO)
U galeriji RTS-a večeras su prikazana dela Zorana Petrovića. Zoran je bio slikar, vajar, pisac i redovni profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu.
Sagledavajući celokupno delo Zorana Petrovića, nije teško shvatiti da se radi o umetniku izuzetnih stvaralačkih mogućnosti ne samo u oblasti likovnog, već i književnog - jednom rečju intelektualnog stvaralaštva. Stvaralaštva u stalnom usponu: ratni crteži, socrealistička tematika, romantičarski pejzaži, poetski >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << realizam, mašinizam... do potpuno jasne filosofske koncepcije savremenog razmišljanja, objašnjava istoričar umetnosti Sofija Ljubičić.
Slikarski počeci mladog umetnika karakteriše zanesenost posleratnom izgradnjom i dirigovanom umetnošću socijalističkog realizma. Nastaju slike i crteži vezani za radne akcije - sa ciljem da se umetnost približi radnom čoveku. Veoma brzo u tom kratkom uključenju sa drugim umetnicima, Petrović shvata da lična percepcija i najdublja osećanja treba da nadjačaju zadate teme.
Tada, snagom svojih osećanja, okreće se intimnom doživljaju tematike koju želi da slika - vođen vojvođanskim poetskim duhom. Oslanja se na tradicionalno međuratno slikarstvo beogradske škole. Slika pejzaže vojvođanske ravnice, banatske paore, seoska dvorišta, kuće, enterijere - pune emocija i mirisa rodnog Sakula. Dela odišu smirenošću, toplinom sočnog kolorita.
Boravak van zemlje u najvećim centrima kulture, kao i mnogobrojni kontakti sa stranim umetnicima, učvršćuju i proširuju vidike i nesumnjiv talenat ovog značajnog umetnika posebnog senzibiliteta.
Poseta tekstilnoj fabrici „Petar Drapšin" u Bečeju i susret sa razbojima i mašinama, svakako da je ključna tačka u daljem razmišljanju i sagledavanju mogućnosti ka oplemenjivanju odnosa čovek - mašina. Ko je kome potrebniji?
Ideje koje počinje da ostvaruje uvlače ga u sve dublje poniranje u ljudsko shvatanje same konstrukcije mašina, njenu strukturu - do toga da likovno uobličava svaki njen sklop. Tako na neposredan način postepeno, linijom daje crtežima asocijativnu predstavu - bilo da želi ljudsku ili životinjsku personifikaciju.
Crtež stalno neguje, a linija dobija na dinamici. Na momente je uskovitlana, često prekinuta, povremeno tačkasta ili pak prekinuta crnim mrljama. Tako gradi kompoziciju na kontrastima svetlog i tamnog, a kolorit mu je po pravilu sveden na tri tona - belo, sivo, crno.
Poetičnost i humanost duboko utkana u vojvođansku dušu umetnika dala mu je snagu da u skulpturama asocijativne sibolike dominira želja autora da iznedri blagost i humanost - koju umetnik želi da im da, i da mašine sa ubojitom namenom mogu se misaonim kontekstom drugačije sagledavati (Agresor, Ratnička forma...).
Petrović u svom opusu ostavlja skulpture u javnim prostorima Tomislavci, Briskol (Vršac), Novo Orahovo i Ravne na Koroškem (Slovenija).
Pored pedagoškog rada na Fakultetu likovnih umetnosti od 1949. do 1986. godine u Beogradu, ostavio je značajna nagrađivana književna dela - „Selo Sakule, a u Banatu", „Pendžeri ravnice"... radio i televizijske drame, scenarija za filmove.
Zoran Petrović (Sakule, 1921-Beograd, 1996) bio je slikar, vajar, pisac i redovni profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu.
Nastavak na SrbijaDanas.com...
